„Užička republika“- turistička blagodet i prokletstvo

– Nije bilo direktnog osporavanja i miniranja ideje turističke Užičke republike iz ideoloških razloga. Užička republika uvek će postojati kao istorijski period i stalno je pravo vreme da to iskoristimo i dovedemo goste u grad i na destinacije koje se vezuju za prvu oslobođenu teritoriju u 1941. godine porobljenoj Evropi-

Više je razloga za definisanje i iskorišćavanje imena Užičke republike zbog kojih se Radomiru Smiljaniću koji se na čelu Turističke organizacije Užica nalazio od 2007. do 2009. godine, rodila ideja da pokuša da ovaj pojam iskoristi u turističke svrhe. Za portal www.uzickarepublikapress.rs kaže da je primarni razlog kulturno- istorijsko nasleđe koga je ovaj kraj pun počev od davne istorije, turskog doba, preko srpskih ustanaka, prvog i drugog svetskog rata. Smiljanić podseća da su ovim putevima prolazili Turski osvajači, Osmanlijske horde, Austro- ugarske vojske, partizani i četnici o čemu svedoče brojni spomenici i važna imena iz srpske istorije. Kultura i način života koji su dolazili sa istorijskim događajima i „primali se“ u ovim krajevima uticali su u svakom smislu na narod koji danas živi na najvećem delu teritorije Zapadne Srbije. Dobri, prijatni i nadasve gostoljubivi, ljudi koji umeju da poštuju osnovne životne vrednosti i podele ih sa drugima. Kao takve domaćine, uglavnom nas vide turisti koji dolazi sa raznih krajeva sveta.
Moja ideja je bila da sve ove prednosti grupišemo i upakujemo u dobar brendirani turistički paket koji smo i ponudili na Sajmu turizma u Beogradu, 2008. godine, dodaje Smiljanić.
Sa pozicije direktora Turističke organizacije Užica na kojoj sam se tada nalazio mogao sam dobro da organizujem ljude koji su imali ideju, volju i želju da podrže celokupnu priču o Užičkoj republici. Bilo je počev od pojedinaca do institucija spremnih da zajedničkim snagama radimo na razvoju turističkog brenda Užička republika u cilju napretka i na taj način privlačenja turista ali i investicija u naš kraj.
Bili smo svesni i da je sam naziv Užička republika osim u Srbiji prepoznatljiv i za one koji žive u susednim republikama ali i ljude iz nekadašnje Jugoslavije koji žive u dijaspori a koji jesu potencijalna turistička ciljna grupa.
Nekadašnje generacije, veruje Smiljanić, i dalje imaju osećaj poistovećivanja sa Titovim imenom, ali i sa užičkom komplet lepinjom, sirom, kajmakom, rakijom, trubačkim orkestrima među kojima posebno treba istaći Dejana Petrovića. O njegovom orkestru kao brendu ovog kraja dovoljno je reći da su im se i evropski zvaničnici usred Brisela poklonili nakon muziciranja „Ode radosti“.

Sve ove kockice, kojima treba dodati Zlatibor, Taru, Zlatar, Mokru Goru, Guču, Drinu, Zlakusu, Kremna i druge lokalitete zajednički predstavljaju potencijal za jedan od najkvalitetnijih turističkih mozaika u Srbiji. Dodavanje naziva Užičke republike trebalo je da bude samo dodatni plus u prepoznavanju ove destinacije.

Smiljanić podseća da je Užička republika, kao jedina slobodna teritorija u 1941. godine okupiranoj Evropi funkcionisala 67 dana, od 24. septembra do 29. novembra. Dodaje da su nam partizani, u turističkom smislu, ostavili dobre datume za dejstvovanje, jer je upravo ovo period najintenzivnijih organizacija đačkih ekskurzija čime bi se dobilo na autentičnosti predstavljanja Užičke republike mladim generacijama.
U to vreme (2007- 2009.), kada sam bio na čelu Turističke organizacije Užice ušli smo sa određenim organizacijama i u projekat obeležavanja turističkih staza Užičke republike što je podržano i od strane lokalne turističke agencije koja i dalje prodaje aranžmane i dovodi turiste u ovaj kraj.
Direktnog osporavanja i miniranja ideje turističke Užičke republike, tvrdi Smiljanić nije bilo ni iz jednog ideološkog razloga. Bilo je komentara da su velike turbulencije u srpskom društvu i da je zbog kratke istorijske distance rano za forsiranje te ideje, da se celokupna zamisao može pogrešno shvatiti i da ne postoji novca da se pobedi u bitci za nove turiste na destinaciji Užičke republike.
Kada gleda sa današnje distance, Radomir Smiljanić, kaže da je dobro da otpori koji su postojali i verovatno će dugo još predstavljati potencijalna žarišta, nisu totalno uništili ideju koja uvek može dobro da se upakuje i proda stranim turistima i ljudima koji žele da dođu u naš kraj. Jedino čega se bojim je da ako mi uskoro to ne uradimo, pojaviće se neko ko će doneti ambalažu i spakovati naše kulturno- istorijsko nasleđe i debelo ga unovčiti, navodi Smiljanić za portal www.uzickarepublikapress.rs.
On dodaje da je Brisel jedan dobar primer kako je istorijski događaj iskorišćen u turističke svrhe. Statua manekena Pisa koji piški, a koja je prema legendi, podignuta u čast mališana koji je na taj način ugasio fitilj bureta sa barutom koji su osvajači podmetnuli pod zidine grada, nezaobilazan je spomenik u centru evropske prestonice . Maneken Pis, Briselu donosi ogroman novac kao jedan od najprepoznatljivijih suvenira grada. U tom smislu mi smo od Užičke republike, iskoristili minimum potencijala.
Činjenice ukazuju da je tokom 80-tih godina lokalitet Kadinjača, kao poprište Užičke republike, bila gotovo nezaobilazna destinacija turista iz cele bivše Jugoslavije. Smiljanić tvrdi da je dobro što je zahvaljujući entuzijazmu ljudi iz Muzeja kompleks Kadinjača nedavno obnovljen što će, siguran je uticati na dolaske novih turističkih grupa i pojedinaca. Podseća da staze Užičke republike turiste dovode i u trezore gde je bila velika eksplozija, čime se u potpunosti oživljava priča o Užičkoj republici.
Užička republika uvek će postojati kao istorijski period i stalno je pravo vreme da to iskoristimo. Iako su na teritoriji turističke Užičke republike o kojoj pričamo , brojne manifestacije, spomenici i muzeji koji čuvaju od zaborava jedno vreme, ono što nažalost nije reprezentativno je prateća infastruktura. Postavljaju se turističke table, održavaju se u znatnoj meri i spomenici, ali evidentno je da nedostaju smeštajni kapaciteti u samom gradu, putna infrastruktura je prilično loša zbog nedostatka auto puta i aerodroma, u, i ka ovom delu Srbije.
Smiljanić smatra da je ovo partnerski zadatak, počev od ljudi sa lokala do najviših državnika, a sve u cilju turističkog i privrednog razvoja regiona.
Na kraju razgovora za portal www.uzickarepublikapress.rs, direktor TO Užice u vreme kada je pokrenuta inicijativa da se naziv Užička republika, iskoristi u turističke svrhe, naglašava da turizam jeste skupa privredna grana koja zahteva ogromna ulaganja, ali dodaje da brojna istraživanja ukazuju da je to oblast u kojoj se novac brzo i višestruko vraća i umnožava kada se o svim detaljima vodi računa. Ističe da turizam i predstavljanje destinacije ne čine letak i bilo kakav događaj koji se organizuje tokom ili van sezone. Turizam je sve ono što vidimo od kvaliteta vazduha, broja udarnih rupa na putevima, čistoće autobuske i železničke stanice, broja pasa lutalica, dostupnih parking prostora, količine zelenila i cveća i svih drugih detalja koji čine neizbrisivu turističku razglednicu u sećanjima koje turisti ponesu iz svakog mesta kroz koje prođu ili u kome borave. Zato, ako želimo da nas turisti ne zaobilaze moramo voditi računa i o lokacijama na kojima je moguće praviti fotografije za uspomene. Svaki ovaj detalj plus način života i ophođenje lokalnog stanovništva ali i neizostavni aranžmani o kojima brinu hotelijeri i domaćini čine da je turizam istovremeno i blagodet i prokletstvo.
Biljana Kuzmanović