Zagađenost vazduha pogubna po ljude

Zagađenost vazduha u gradovima sveta je u prošlih pet godina porasla za osam odsto, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO), upozorivši da su opasnom zagađenju izložene milijarde ljudi širom sveta.

Na osnovu podataka iz više od 3.000 gradova, SZO je zaključio da su svi regioni pogođeni, ali da su najzagađeniji gradovi koji se brzo razvijaju na Bliskom istoku, u jugoistočnoj Aziji i zapadnom Pacifiku, gde je zagađenost vazduha i do 10 puta veća od preporučenog nivoa, prenosi londonski list “Gardijan”.

Prema podacima SZO, koncentracija čestica manjih od 2,5 mikrometra (PM2,5) koje su posebno štetne po ljudsko zdravlje, najveća je u Indiji, gde se nalazi 16 od 30 najzagađenijih gradova u svetu.

U Kini je od 2011. poboljšan kvalitet vazduha i sada je od 30 najzagađenijih gradova samo pet u Kini.

Još devet zemalja, uključujući Pakistan i Iran, imaju po jedan grad na toj listi.

“Više od 80 odsto ljudi koji žive u gradskim sredinama gde se meri zagađenost vazduha izloženo je stepenu kvaliteta vazduha koji prevazilazi ograničenja SZO”, saopštila je ta organizacija.

Najzagađeniji grad na svetu je, prema podacima SZO, Oniča, luka na jugoistoku Nigerije koja se razvija velikom brzinom. U tom gradu je koncentracija čestica PM10 oko 30 puta veća nego što SZO preporučuje.

“Imamo vanredno stanje u oblasti javnog zdravlja u mnogim zemljama. Zagađenje vazduha u gradskim sredinama nastavlja da se povećava alarmantnom stopom. To je jedan od najvećih problema s kojim se danas suočavamo na globalnom nivou, sa stražnim budućim posledicama po društvo”, izjavila je direktorka SZO za javno zdravlje Maria Neira.

U razvijenim zemljama zagađenost je generalno znatno manja, pa je u Sidneju i Njujorku koncetracija PM10 manja od 20 mikrograma po kubnom metru koliko SZO dopušta, dok je u Londonu taj nivo 22.

Najčistiji gradovi na svetu su generalno mali, bogati, smešteni daleko od industrijskih centara.

Najčistiji vazduh, sa samo dva mikrograma čestica PM2,5 i četiri mikrograma PM10 po kubnom metru, ima finski grad Muonio, a zatim Norman Vels u Kanadi, Kampisabalos u Španiji i okrug Konvers u američkoj državi Vajoming.

SZO ukazuje i na neke ohrabrujuće podatke o naporima mnogih gradova da smanje zagađenost vazduha.

Više od polovine gradova u zemljama s visokim primanjima u kojima je praćena situacija, kao i trećina gradova u zemljama sa niskim i srednjim primanjima, smanjili su zagađenost vazduha za više od pet odsto u prethodnih pet godina.

Zagađenje vazduha je uzrok smrti tri miliona ljudi godišnje, više nego malarija ili sida, prema podacima SZO. Očekuje se da taj broj bude udvostručen kako se bude povećavala gradska populacija i broj automobila.

“Kako se smanjuje kvalitet vazduha u gradovima, opasnost od srčanog udara, srčanih bolesti, raka pluća i hroničnih i akutnih respiratornih bolesti, uključujući astmu, povećava se za ljude koji žive u njima. Kada prljav vazduh prekrije naše gradove, najranjiviji stanovnici grada najmlađi, najstariji i najsiromašniji najviše su pogođeni”, izjavila je pomoćnica generalnog direktora SZO Flavia Bustreo.