Ravnopravne samo u kampanjama i uoči praznika
Danas se u većem delu sveta proslavlja Međunarodni dan žena 8. marta. Otkako su UN proglasile 1975. godinu Međunarodnom godinom žene, službeno je počelo i obeležavanje Dan žena. U mnogim državama ženama se uobičajeno uz čestitku daruje cveće, dok je u Italiji mimoza simbol Dana žena.
Kada se sve navedeno uzme u obzir, zaključak je krajnje logičan. Osmi mart predstavlja praznik kojim se slavi borba za prava žena, sva ona izborena prava i ona koja tek treba da budu.
Iako Evropska unija propagira ravnopravnost polova i seksualne slobode, u zemljama same EU česta su kršenja prava žena, njihova zloupotreba, zlostavljanje svih vrsta uključujući i mobing i diskriminaciju.
Situacija van „zapadne civilizacije“, odnosno Evrope i SAD je znatno alarmantnija. Sama činjenica da je neka država uvela žensko pravo glasa tek 2015, što znači pre samo tri godine, ukazuje na loš položaj žena i grubo kršenje njihovih prava i sloboda.
Rodna ravnopravost je garantovama Ustavom Republike Srbije iz 2006. godine. Naša zemlja je potpisanica Konvencije UN o političkim pravima žena i Konvencije o jednakom nagrađivanju muške i ženske radne snage za rad jednake vrednosti.
Zakonom o ravnopravnosti polova predviđene su mere usmerene ka sprečavanju i ukidanju polne i rodne diskiminacije. Po Analitičkom izveštaju Evropske komisije ocenjeno je da je „sprovođenje nacionalnih strategija u ovoj oblasti i dalje na niskom nivou.
Žene sa invaliditetom, samohrane majke starije žene i žene koje žive u seoskim područjima najviše su pogođene diskriminacijom. Prosečne zarade žena su niže od prosečnih zarada muškaraca na tržištu rada, iako se jaz u zaradama značajno razlikuje od sektora do sektora“.
Srpski političari tvrde da je položaj žena u Srbiji danas čak iznad evropskog proseka. Međutim, da li bi se žene u Srbiji saglasile sa tim?u
Prava žena se na političkoj, ali i medijskoj sceni spominju uglavnom u toku predizbornih kampanja ili pred obeležavanje 8. marta. Krivica je i na političarima, funkcionerima, ali i medijima koji ne vrše pritisak na vlast, a javnost ne edukuju o ovom sferi, iako im je jedna od osnovnih funkcija edukacija građana.
Nevladin sektor oličen u raznim nevladinim organizacijama domaćim i stranim pokušava periodičnim organizovanjem tribina i predavanja da ukaže na probleme žena, ali to nije dovoljno.
Kad se kaže da je Srbija „jedina zemlja van EU koja ima indeks rodne ravnopravnosti“ i da se „danas više govori o nasilju nad ženama, što ranije nije bio slučaj“ – je l’ da da to baš lepo izgleda kad pročitate ili na papiru? Ali – realno – što se kaže, stvarnost je mnogo, mnogo drugačija, crnja.
Postavlja se pitanje šta je to država propustila da uradi pored gore navedenih napora koje je uložila u poboljšanje položaja žena?
Da li je dovoljno da se o ženskim pravima govori samo jednom godišnje pred izbore i praznik žena, kako bi one same postale svesne svojih prava i bile upoznate sa mehanizmima zaštite istih? Praksa ne govori u prilog tome.
Ženama u Srbiji, ne samo u ruralnim krajevima, već sve češće i u urbanom okruženju, ruke su često vezane. Još uvek nije najbolje rešeno pitanje trudničkog i porodiljskog bolovanja, slučajevi mobinga u koje spada i sam otkaz trudnicama.
Da li ste do sada čuli za slučaj da je nekoj ženi na razgovoru za posao postavljeno pitanje da li planira da rađa i osniva porodicu? Ako jeste, suvišno je govoriti o ženskim pravima u ovoj zemlji sa indeksom rodne ravnopravnosti.
Ženski centar Užice“ u saradnji sa Savetom za rodnu ravnopravnost Grada Užica, obeležavanje 8. marta, Dana žena posvetiće nedavno preminuloj Sonji Drljević i njenom radu, u Gradskom kulturnom centru u vremenu od 15 do 18 časova.
U slavu Sonjinog rada i dalje živućeg i ostalog aktivistkinjama ženskih organizacija, ovaj dan posvećujuju njoj i svim ženama koje u Užicu i Zlatiborskom okrugu svojim radom, energijom i hrabrošću šire solidarnost i grade mrežu podrške među ženama.
U prvom delu programa pod nazivom “To je nama, naša Sonja dala”, biće predstavljena retrospektiva Sonjinog uticaja na organizovanje žena u Zlatiborskom okrugu i svega što je ostalo iza nje. U nastavku učesnice će pričati o ženama koje su imale veliki značaj u njihovom životu i pisaće poruke drugim ženama, ali I pročitati pismo Ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja povodom inicijative za izgradnju sigurne kuće na teritoriji Zlatiborskog okruga.