Zlatiborskim stazama do lepote prirode, fizičkog i mentalnog zdravlja

Bez obzira na izobilje turističkih sadržaja, lepota prirode, čist vazduh i pešačenje, nikada nisu izašli iz mode. Zlatiborska priroda i sve njene blagodeti, temelj su svega onoga što je na Zlatiboru nastalo. Zlatna planina, od izletišta pre svega Užičana i meštana obližnjih opština, pa do turista iz regiona postala je značajna destinacija na svetskoj turističkoj mapi.

Šetnja centrom Zlatibora nezaobilazna je za svakog posetioca. Kraljev trg i pešačka staza oko najatraktivnijeg i najneobičnijeg jezera u Srbiji, nedavno rekonstruisanog i oplemenjenog, nikog ne ostavlja ravnodušnim pa je baš ova lokacija postala srce Zlatibora dok se njena pluća šire na sve strane, ka istoku, zapadu, jugu i severu, što raduje sve one koji uživaju u pešačenju.

Najznačajnija i najpoznatija zlatiborska pešačka staza okarakterisana kao manje zahtevna u jednom pravcu je duga oko 2,3 km. Na njoj se u jeku sezone svakodnevno mimoiđe hiljadu ljudi, jer od centra vodi do spomenika podignutog u znak sećanja na streljane ranjenike tokom Drugog svetskog rata, koji se nalazi na Šumatnom polju……..

Veoma zahtevna staza je ona koja od centra vodi do vrha Čuker na visinu od 1359 metara nadmorske visine. Osvajanje ove staze na kojoj je uspon 615 metara počinje sa Kraljevog trga, ali višesatno pešačenje do Čukera vredi izuzetnog pogleda na Konjoder, Čigotu, Tornik, Ribničko jezero, Mučanj, Taru i Gradinu, ali I Ovčar I Kablar na istoku.

Za sve one koji pored pešačenja upražnjavaju i biciklizam Mali semegnjevski krug je staza koja će pružiti uživanje u najlepšim predelima Zlatibora. Semegnjevska visoravan, blago zatalasani livadski i šumski makadamski putevi, kupališta Kod Komša, Zlatiborska jezera i Trčinoga, sve su to omiljena izletišta posetioca Zlatibora na putu ka ovom selu stazom dužine čak 32 kilometra.

Stazom od Kraljevog trga do vidikovca Gradina i nazad prepešači se oko 10 i po kilometara. Posebnost se ogleda u besplatnom teleskopskom pogledu koji pada na Čajetinu i kompletan Zlatibor, a krajnje doseže čak do Crne Gore i Bosne i Hercegovine.

Sa vidikovca Obadovo brdo nedaleko od lokaliteta Oko pogled puca na padine planine Tare, zatim Mokru Goru, ali i na Braneško polje, Šljivovicu. Kupalište Jokino vrelo posetioci vide kao na dlanu.

Od Kraljevog trga do ski centar Tornik stiže se nakon 14 kilometara hoda veoma zahtevnom formiranom stazom.Nakon 1200 metara od starta nailazi se na raskrsnicu sa koje se pravo ide za Trčinogu i Mokru Goru, a levo na jug ka Torniku.

Na putu do Tornika nakon dva sata i 30 minuta stiže se u selo Ribnica. Umerenim planinarskim korakom od centra Zlatibora do sela Ribnice stiže se za 2 časa i 30 minuta, što predstavlja polovinu puta do cilja na Torniku na 1496 metara nadmorske visine.

Poznato je da Ski-centar Tornik tokom cele godine nudi različite rekreativne i sportske sadržaje za sve generacije. Sa najvišeg vrha Zlatibora vide se Durmitor u Crnoj Gori, Tjentište i druge planine u okolini Sarajeva, zatim planine Starog Vlaha, planine u okolini Valjeva kao i planine centralne Srbije. Tokom lepog vremena moguće je videti i Avalu kod Beograda.

Sa vrha Tornika do vrha Čigota veoma zahtevnom stazom pređe se pet kilometara u jednom pravcu. Kod najniže tačke Dragovića sedlo na 1295 metara nadmorske visine, ukrštaju se pešački putevi za Stublo i Dobroselicu na jugu i Ribnicu i Šainovce na severu. Od vrha Tornika do Vodica može se stići za tri i po sata, dok je grupama potrebno i četiri . Od Vodica do vrha Čigote stiže se takođe za tri časa i 30 minuta hoda.

Veoma zahtevnu i dugu 23 kilometara stazu od Trčinoge do Mokre Gore moguće je preći za šest sati hoda, a od centra Zlatibora potrebno je I do osam sati.

U naseljenom mestu Zlatibor postoji nekoliko pešačkih staza koje se kategorišu uglavnom kao manje i srednje zahtevne. Različitih su putanja i dužina, a kreću se od 1,6 kilometara koliko je duga staza Kamalj koja kreće i završava se kod Instituta Čigota. I staza Obudovica važi za manje zahtevnu pre svega zbog dužine od 1,8 kilometara koja počinje na Kraljevom trgu ide ulicom Miladina Pećinara pored hotela “Tornik” I “Beogradskog naselja” niz padinu Obudovice preko Zlatiborske pijace nazad do Kraljevog trga. Asfaltna manje zahtevna je i staza Đurkovac u dužini od 3,5 kilometara, kao i staza Kružni put.

Srednje zahtevne staze su staza Čolovića brdo dužine četiri kilometra, staza Tić polje koja je dužine 4,8 kilometara i staza Farma 4,2 kilometra).

Staze u okviru naselja Zlatibora pogodne su za laganu šetnju namenjenu rekreativcima i početnicima, kao i biciklistima, porodicama sa malom decom i decom u kolicima. Šetnja ovim stazama idealna je da se zbog obilja planinskog vazduha.

Najduža je staza kojom se iz centra sa Kraljevog trga stiže do kupališta Trčinoge i restorana „Komšo“ i „Zlatiborska jezera“ i u jednom pravcu se pređe 7,2 kilometara za oko dva sata hoda.

Podsećamo, da su prednosti pešačenja za fizičko zdravlje brojne. Pre svega, redovnim pešačenjem, povećavamo našu opštu kondiciju i razvijamo lokomotorni sistem. Redovnim kretanjem ojačavamo kosti, mišiće i tetive i smanjujemo rizik od mogućih povreda i bolnih stanja. Hodanje je posebno korisno za cirkulaciju, regulisanje krvnog pritiska i očuvanje zdravlja kardiovaskularnog sistema. Pešačenja u prirodi, na svežem vazduhu, je takođe veoma blagotvorno za respiratorni sistem.

Redovnim pešačenjem sprečićemo ili eliminisati gojaznost. Gojaznim osobama se pešačenje naročito preporučuje, jer ne iziskuje veliki fizički napor prema kome često gaje izraziti otpor. Pešačenje takođe reguliše nivo insulina, te se preporučuje kao svakodnevna aktivnost i način života osobama obolelim od dijabetesa.

Redovno pešačenje pogoduje i sistemu za varenje, eliminiše nadutost i gasove, ubrzava probavni sistem i eliminiše problem zatvora.

Osim za fizičko pešačenje je značajno i zamentalno zdravlje. Osobe koje odlaze u svakodnevne šetnje manje su anksiozne i depresivne. Boravak na svežem vazduhu i malo žustrije kretanje, pomažu u oslobađanju od stresa i tenzija. Šetnja održava nervni sistem, povećava koncentraciju i pamćenje. Osobe koje svakodnevno pešače imaju bolji i kvalitetniji san.

Osim za odrasle prednosti hodanja i šetnje za decu su ogromne. Deca sve češće provode vreme u zatvorenim prostorima i pred ekranima, a roditelji ih dovoze i odvoze u školu i na vanškolske aktivnosti. Istraživanja pokazuju da deca sve manje hodaju i trče, te da su sklona padovima i povređivanju. Boravak na svežem vazduhu, pešačenje, prelazak preko određenih prirodnih prepreka i staza su  aktivnosti koje doprinose ne samo fizičkom zdravlju deteta, nego i razvoju njegove inteligencije i u pojedinim kognitivnim funkcijama.

Iz svih navedenih razloga odluka da pešačenje uvrstimo u svoj svakodnevni život, počinje prvi korakom.

Tekst je deo projekta „Turistički sadržaji Zlatibora, korak ispred svih“ koji je sufinansiran sredstvima opštine Čajetina. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.