Zlatna planina i njena zlatna okolina

Zlatibor, najposećenija turistička destinacija u Srbiji, gde turistička sezona traje neprekidno, nije samo centralni deo ove planine, već daleko više od toga. Sadržaji koji su na raspolaganju turistima, razlog su sve većeg broja posetilaca. Doći na Zlatibor ne znači samo boravak u turističkom centru, već obilazak turističkih lokaliteta ne samo na njegovoj teritoriji već i u susednim opštinama.  Prosečno trajanje boravka turista na Zlatiboru, uvek je nedovoljno da se posete svi obližnji lokaliteti i upravo zbog toga, pogotovo za radoznalog turistu željnog rekreativnog odmora, ni jedan odmor na ovoj planini ne mora biti isti.

Pravi je izazov obići zlatiborska sela, kao što su Sirogojno, Gostilje, Ljubiš, Mačkat i mnoga druga, ali i druge obližnje turističke destinacije i planinske centre do kojih se može stići za oko pola sata vožnje. Boravak na Zlatiboru znači i mogućnost obilaska Nacionalnog parka Tara, Zlatara, Mokre Gore ali i prelepog Višegrada, njegove ćuprije i Andrićgrada, što su najčešće lokacije koje posećuju gosti Zlatibora.

Selo Sirogojno i njegov muzej na otvorenom, zasigurno je selo koje obavezno treba doživeti dolaskom na Zlatibor. U vreme koje nije tako daleko za nama, svega tri do četiri decenije, u kućama srpskih sela živeli su i ljudi i stoka. Stoka u prizemnom kamenom delu kuće a ljudi na spratu, u drvenom delu. U takvim kućama bilo je toplije jer ih je pored ognjišta i stoka grejala. Samo oni malo bogatiji su imali štale pa su im prizemlja kuća bili podrumi, ali sve kuće, bez izuzetka, imale su dve prostorije. Jedna se zvala kuća, što bi danas bio dnevni boravak, a druga soba u kojoj su spavali svi ukućani. O tom vremenu svedoči muzej na otvorenom „Staro selo Sirogojno“.

Bogatija domaćinstva, koja su imala vajate, imali su i stolove sa klupama ili stolicama, koje su koristili za goste kada je slava ili neka druga prigoda.

„U kući su stajali svi predmeti koji su se koristili. Pored posuđa koje je stajalo u dolavu, tu su i buce za vodu i naćvar za brašno, jer se tu mesio hleb. U kući je stajala parionica za kupanje, jer su se ljudi zimi kupali u kući pokraj ognjišta a leti na reci. Tu su sinije za kojima se ručavalo i tronoške stolice na kojima su sedeli. Inače, kada bi se ručavalo, prvo bi za siniju sedali muškarci, pa onda žene a deca su ručala na kraju. Imale su i velike i male sinije, za odrasle i decu. Dok stariji ručaju deca nisu smela prilaziti, danas je sve obrnuto“, ispričala nam je u Borka Ćaldović koja posetiocima dočarava život tog vremena.

Nedaleko od Sirogojna nalazi se selo koje je bilo kandidat za najlepše na svetu, Gostilje,  selo koje je od centra Zlatibora udaljeno oko 25 kilometara. Poznato je po vodopadu na toku Gostiljske reke, ali i vilama koje su baš ovaj dragulj prirode, kako legenda kaže, odabrale za svoju igru.

Gostiljski vodopad je vekovima bio tu gde jeste, ali do pre dvadesetak godina, sem meštana, malo ko je znao za njegovu lepotu, pogotovo za činjenicu da baš on može biti zamajac za razvoj turizma u ovom selu. Danas je postao neizbežna lokacija koju obilaze turisti Zlatibora, mesto divljenja, uživanja i klanjanja prirodi. Vodopad visok oko 20 metra, gde sa krečnjačke litice pada Gostiljska reka na 1.400. metru svog toka, pruža zadivljujuću sliku koja ostavlja bez daha. Do sliva u reku Katušnicu, Gostiljska reka se spušta slapovima, virovima i manjim vodopadima na dužini od oko 350 metara. Upravo taj deo toka reke, zajedno sa vodopadom, predstavlja izuzetno hidrološko bogatstvo u netaknutoj prirodi i lokaciju zbog koje desetine hiljada turista, a svake godine sve više, dolazi da okom ugleda i svim čulima doživi tu bajku prirode.

Ono što prati prirodnu lepotu gostiljsku, jeste i legenda o vilama koje se igraju oko vodopada i o kojima se vekovima raspredaju priče. Nema Gostiljca koji od svojih predaka nije čuo priču o vilama ali nismo čuli za onog ko ih je zaista i video. Ako vile postoje, onda je sasvim sigurno da to i može biti njihova teritorija, nestvarno lepa kao što legenda kaže da i vile jesu.

„Postoji legenda da se noću pod vodopadom kupaju vile, čije čini večno vežu zaljubljene. Ako momak i devojka prođu iza vodopada, pričaju Gostiljci, pratiće ih ljubav i cvetaće do kraja života. Pričali su o tome stari meštani, legenda se prenosila sa kolena na koleno, oni najhrabriji bi noću dolazili da se u legendu uvere ali novih iskustava sa vilama odavno nema. Ipak zaljubljeni sa verom dolaze da svoju ljubav učvrste baš ovde, verujući da vile postoje, što niko sa sigurnošću ne negira. Mi smo zbog toga pored vodopada napravili i platformu, jer ovo je mesto veridbi i venčanja koja su sve češća pored vodopada“, priča Ljubiša Todosijević iz turističkog udruženja Gostilje.

Na 19 kilometara od turističkog centra Zlatibora nalazi se i Stopića pećina, između sela Rožanstvo i Trnava, i važi za jednu od najlepših ali i najpristupačnijih speleoloških objekata u zemlji. Stopića pećina je 2005. godine stavljena pod zaštitu države kao spomenik prirode, zaštićeno prirodno dobro od izuzetnog značaja. Pećina je uređena za turitičke obilaske i otvorena za posetioce 2009. godine, kada je urađena i prilazna pešačka staza kojom se od parkinga dolazi do ulaza u pećinu.

Na zlatiborskim Vodicama, 14 kilometara od centra, nalazi se neobičan grad, tačnije tematski park pod nazivom “El Paso City”. U njemu se nalaze tri celine, kaubojski grad, Indijansko selo i zlatiborski zaselak. Hodanje prašnjavom kaubojskom ulicom posebnu čar ima za one koji su gledali kaubojske filmove ali je u kaubojskim čizmama i šeširom na glavi, doživljaj još jači. Jahanje rodea, konja i bika, bacanje sekire, kopita,gađanje lukom i strelom, samo su neke od veština koje posetioci rado probaju i u njima uživaju.

Samostalno ili organizovano putem TO Zlatibor, turisti mogu posetiti i Specijalni rezervat Uvac koji se nalazi između obronaka Zlatibora i Zlatara. Posebna atrakcija su uklješteni meandri koje nadleće retka i malobrojna vrste lešinara, beloglavi sup. Radi zaštite ove vrste prostor oko klisure reke Uvac kao staništa beloglavog supa, proglašeno je za Specijalni rezervat prirode.

Na suprotnoj strani, u blizini Zlatibora nalazi se Tara, Mokra Gora ali i najbliža varoš u Republici Srpskoj, Višegrad. Tara, oivičena prelepim kanjonom zelene reke Drine, već više od 40 godina, ova planina je Nacionalni park u kome rastu zaštićene biljne i životinjske vrste. Izdvaja se Pančićeva omorika koju je Josif Pančić otkrio na ovoj planini.

Između Zlatibora i Tare nalazi se Mokra Gora, koja se pre godinu dana našla na listi među jednim od najlepših sela sveta. Obiluje  lekovitim izvorima od kojih je najpoznatiji izvor Bele vode. Prostor Mokre Gore najpoznatiji po “Šarganskoj osmici“, pruzi uskog koloseka. Takođe, veliku atrakciju predstavlja etno selo “Drvengrad“, na brdu Mećavnik, koje je sagrađeno prema ideji Emira Kusturice.

Na krajnjem istoku Republike Srpske, 16 kilometara od granice prema Srbiji nalazi se Višegrad do koga se sa Zlatibora stiže za oko sat vožnje. Obnovom turističke pruge i izgradnjom kompleksa Andrićgrad, Višegrad je postao primamljiv za turiste. Na putu do Višegrada nalazi se i najstariji pravoslavni manastir u Bosni i Hercegovini, manastir Dobrun iz XIV veka. Kao ideja Emira Kusturice u Višegradu je nastao i Andrićgrad inspirisan delima i likovima nobelovca Ive Andrića,  vizija kako je Višegrad mogao izgledati. Čuvena na Drini ćuprija u Višegradu, zadužbina je velikog vezira Mehmed-paše Sokolovića. Most je izgrađen u periodu od 1571. do 1577. Godine.

Pored navedenih, u okolini Zlatibora nalazi se još veliki broj lokacija interesantnih za turiste kao što je grad Užice sa svojim istotijskim znamenitostima, grad sa najlepšom okolinom, što važi i za Zlatibor, koji je od njega udaljen manje od 30 kilometara.

Tekst je deo projekta „Turistički sadržaji Zlatibora, korak ispred svih“ koji je sufinansiran sredstvima opštine Čajetina. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.