Zlatni put zlatne gondola

Taman kada je zlatiborska “Gold gondola” dosegla visine svetskog glasa, sa Zlatibora stiže ideja o novom Zlatiboru, viziji njegove budućnosti. Tih devet kilometara, najduže gondola na svetu, prerašće u 22. Na najvišem vrhu Zlatibora planiraju se grandiozni sadržaji a na Ribničkom jezeru,
biseru zlatne planine, nići će” Zlatni grad”. Sadržaji poput luksuznih hotela, golf terena, sportskih terena i brojnih zabavnih sadržaja, daće već prelepom jezeru dodatni sjaj.
O “Zlatnom gradu” na Ribničkom jezeru se dosta pričalo ali niko nije
govorio o njegovom konkretnom izgledu. Direktorka JP “Gold gondola”
Bojana Božanić kaže da sve što se planira, samo je nadogradnja
postojećoj trasi gondole.
“Sve što se planira u skladu je sa planskom dokumentacijom. Novo
izvorište pijaće vode Sušičko vrelo u završnoj je fazi pa će se umesto sa
Ribničkog jezera, Zlatibor i Čajetina snabdevati sa njega. Tako će teren
Ribničkog jezera, bisera Zlatibora, biti obogaćen novim sadržajima.
Površina od oko 200 hektara duž jezera, nudi spoj prirode i luksuza.Naši
ciljevi su da se u narednih 5-7 godina u ovu lokaciju uloži oko 100 miliona dolara što će rezultirati million gostiju i deset miliona noćenja godišnje. Mi želimo ljude ovde da zadržimo i da Zlatibor bude baza odakle će posećivati sve okolne destinacije”, kaže Božanić.
Ona dodaje da je plan da se sledi ideja praćenja savremenog trenda gde
prirodne lepote prati luksuz a kao primer takvih sadržaja je golf teren sa 18 rupa koji će se nalaziti u neposrednoj blizini jezera. Luksuzni restorani, velnes i spa centri su svakako sadržaji koje će ponuditi “Zlatni grad” kao i brojne druge sadržaje za uživanje. Neće izostati ni brojni rekreativni sadržaji koji će ispratiti boravak turista u prirodi. Vizija je, kako kaže Božanić, da to postane sinonim za vrhunsko uživanje na Zlatiboru, što će privući posetioce iz celog sveta.
“Suština jeste da mi imamo i nekoliko ključnih vrednosti na kojima
zasnivamo realizaciju ovog projekta. Čitav ovaj kompleks će se zasnivati
na savremenim pristupima i ekološki održivim projektima kako bi se
sačuvala praktičnost i minimalan uticaj na okolinu. Osim ekološke
održivosti koja je centralna u temelju ovog projekta, tu je i očuvanje
kulturne baštine. Naša ideja jeste da spajanjem kulture i tradicije koju
Zlatibor baštini, ponudimo turistima autentične sadržeje i aktivnosti. Važan element ovog kompleksa svakako je privredni razvoj koji će biti magnet za privlačenje turista iz celog sveta ali i poslovne partnere, ne samo iz Srbije već iz čitavog regiona. Tu je svakako i zapošljavanje stanovništva što je vrlo važna tema kao i novi obrazovni profile. Mi imamo i sada zaista dosta ljudi koji nisu sa teritorije opštine Čajetina a rade ovde”, dodaje direktorka.
Ono što je važno istaći, kada je u pitanju turistički razvoj Zlatibora je
uključenost kompletne zajednice, svih javnih preduzeća i drugih subjekata sa teritorije opštine koji su uglavnom i nosici projekata.Cilj projekta “Zlatni grad” je usmeren ka stvaranju prepoznatljivog svetskog turističkog centra koji će doprineti integralnom razvoju lokalne zajednice ali i regiona uz visok nivo ekološke održivosti.

Kada je u pitanju produžetak trase “Gold gondola”, reč je o povezivanju
Tornika sa Pribojskom banjom. To je novih trinaest kilometara što će
ukupno činiti trasu dugu 22 km. To će značajno skratiti putnu trasu do
Pribojske banje koja iznosi 65 km. Trasa će se sastojati iz tri dela. Od
Pribojske Banje prvi deo trase dug je 6,4 km, koji vodi do ruba klisure gde se savladava visinska razlika od 500 metara. Ova trasa bi se prelazila za oko 15 minuta.Na toj trasi nalaziće se 30 stubova i 34 kabine kapaciteta deset putnika što bi bilo 600 osoba u jednom satu.
Drugi deo trase, ujedno i najteži,jer prelazi kanjon dug je 2,2 km, činiće ga samo žica, bez stubova. Prelet će se vršiti jednom kabinom koja će
prevoziti 100 osoba. Zbog težine prelaza biće upotrebljena posebna
tehnologija. Reč je o kabini koja će imati dva noseća i jedno vučno uže i
ona će saobraćati u dva smera, na toj trasi jedina koja će prevoziti putnike brzinom 20 m/s. Sigurnosni sistem za spašavanje omogućiće da se kabina u svakom trenutku može vratiti na jednu ili drugu stranu.
Treći deo trase dug je pet km. Kreće od ruba kanjona i penje se do vrha
tornika savladavajući visinsku razliku takođe od 500 m. Kao i prvi deo trase predviđa kapacitet od 600 osoba na sat. Na trasi će biti 25 stubova i isto toliko kabina. Procena je da će od centra Zlatibora do Pribojske banje, sa svim presedanjima i čekanjima na stanici, trebati najviše sat i 40 minuta koliko otprilike vožnja traje i putnom trasom ali je atraktivnost neuporediva.
Prevoz putnika gondolama postaje svetski trend, ne samo zbog
atraktivnosti već zbog povoljnog uticaja na životnu sredinu što isključuje
bilo kakvo zagađenje vazduha. Celokupan projekat je jako ambiciozan ali je upravo to ono što se danas traži u turizmu, navode stručnjaci.
U lepoti netaknute zlatiborske prirode najviše se uživa na najvišem vrhu
Zlatibora, Torniku, sa koga pogled puca na sve četiri strane i nudi neopisiv doživljaj pogleda.
U planu je projekat „Tornik sutra: konceptualni horizonti – Zlatni bor“, koji će se realizovati na vrhu Tornika. Njegova autorka je dr Snežana Vesnić, docent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Ona ističe da je
specifičnost ovog projekta to što predstavlja materijalizaciju specifičnosti
Tornika i Zlatibora i njihovih pretakanja u jednu poetsku sliku i arhitekturu. Projekat se bazira na mitološkoj slici zlatnog bora koji je gotovo neuhvatljiv simbol savršenstva.

Sve ostale stvari po kojima su Zlatibor i Tornik evropski prepoznati
pretočene su u četiri arhitektonska odnosno prirodna elementa – vatru,
vazduh, vodu i zemlju. Na taj način projektovana su četiri ambijenta od
kojih okosnicu projekta čini 139 metara visoka kula koja je interpretacija
zlatiborskog specifičnog bora.
Zlatibor koji u ovoj godini obeležava 130 godina turizma, u prvih deset
meseci godine zabeležio je porast broja posetilaca od 25% i nalazi se na
na drugom mestu po posećenosti Srbiji, odmah iza Beograda.

Projekat “Zlatiborskom gondolom do svetskih visina” sufinansiran je sredstvima iz budžeta Opštine Čajetina. Stavovi izneti u pdoržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.