Ekologija

Polovnjaci i ložišta dave Skopljance

AUTOR | Uzička Republika Press

pozdrav od Skopje
15.12.2017.

Najveći zagađivač vazduha na području Skoplja su domaćinstva koja učestvuju sa 32 odsto, na drugom mestu je saobraćaj (automobili i autobusi, kao jedino sredstvo gradskog prevoza) koji čine sa 20, a zatim prašina koja u aerozagađenju učestvuje sa 19 procenata, podaci su Gradske uprave.

Samo u 17 gradova u Makedoniji postoje merne stanice za merenje koncentracije PM 10 čestica i još pet tipova zagađivača vazduha. Ne mere se PM 2,5 čestice koje su daleko opasnije, a na aplikaciji mojvozduh u svakom trenutku moguće je videti trenutnu količina PM 10 čestica.

Na području nekadašnjih SFRJ republika  tri najzagađenija grada su Tetovo, Tuzla i Skoplje.

 

Foto--bidizelen.org
Foto–bidizelen.org

Osim u Skoplju problemi sa zagađenjem vazduha i u ostalim gradovima Makedonije postali su ozbiljni zbog masovnog uvoza polovnih automobile počev od 2008. godine. Godinu kasnije promenjena je regulative i više nije bilo standarda za uvoz polovnjaka što je i stanovništvo sa manjim prihodima omogućilo  kupovinu jeftinijih vozila.

Protiv sive slike Skoplja 2010. godine usprotivila se organizacija Go Green čiji aktivisti zagovaraju priču o podizanju ekološke svesti stanovništva Makedonije. Akcenat učešća u različitim kampanjama je na mladim ljudima koji fleksibilnije donose odluke važne za zaštitu životne sredine.

Krajem 2010. organizovali smo prvi marš protiv zagađenja vazduha u Skoplju u kome su na čelu kolone bili upravo mladi, a u medijima se prvi put progovorilo o tome. Cilj je bio da nezadovoljstvo građana uvidi i Vlada Makedonije i ministarstvo unutrašnjih poslova  i da propišu odgovarajuće standarde u zaštiti životne sredine.

Bili smo uporni i svake godine organizovali marševe dobijajući i podršku javnih ličnosti.  Nakon tri godine formirana je međuinstitucijalna radna grupa za pregovore koji su urodili plodom, ističe Antonio Jovanovski, izvršni direktor NVO Go Green.

fotka gas maski
Foto–bidizelen.org

Kaže da su aktivnisti Go Green-a paralelno sa primenom mera uvoza polovnih automobila, krenula sa edukacijom građana o uticaju izduvnih gasova iz takvih vozila i štetnosti na životnu sredinu.

Od 2015. godine u Makedoniju je  dozvoljen uvoz samo vozila samo s oznakom EURO 3 standarda, odnosno ne starijih od 15 godina, a od 2016. vozila  granica je podignuta do 11 godina starosti s EURO 4 i 5 standardom.

U želji da se i u Makedoniji primeni praksa zemalja zapadne Evrope, NVO Go Green sada čini još krupnije korake, uveren je njen izvršni direktor.

Trenutno zagovaraju da se prilikom registracije svih automobila mere izduvni gasovi i u zavisnosti od emisije štetnih obeleže crvenim, žutim i zelenim nalepnicama. Ideja je da se u danima kada je povećano aerozagađenje zabrani saobraćaj vozilima sa crvenim ili žutim oznakama, ali i da oni prilikom registracije plaćaju taksu  kao zagađivači. To je način da se stimulišu ljudi da kupuju novije automobile, navodi Jovanovski, objašnjavajući da je u Skoplju trenutno na snazi “par-nepar” sistem funkcionisanja saobraćaja koji ne vide kao adekvatno rešenje za alarmantno visoku koncentraciju zagađujućih čestica u vazduhu i

Veruje da bi rešenja koja predlaže Go Green mogla da budu usvojena, jer su i predstavnici nove Vlade Makedonije i novoimenovani gradonačelnik Skoplja u kampanji podržavali tu meru. U nadi da će iskazati pozitivno mišljenje čekamo da se o ovom predlogu izjasni i ministarstvo unutrašnjih poslova Makedonije, optimističan je naš sagovornik iz Skoplja.

maska
Foto–bidizelen.org

Govoreći o zagaženju vazduha iz individualnih ložišta, Jovanovski naglašava da su u Makedoniji samo Strumica i Kumanovo većinski gasifikovani gradovi.

Toplane su u Skoplju do 2012. godine bile na mazut kada su prebačene na gas. Deo grada je pokriven centralnim grejanjem, ali se određeni broj građana nezadovoljni uslugom i cenom isključuju sa mreže. Nije dobro što oni nakon toga počinju da koriste drva ili ugalj kao energent, smatra on.

Poslednjih par godina grad Skoplje stimuliše građane da koriste pelet kao ogrev i subvencioniše nabavku kotlova na pelet.

Ni pelet nije najbolje rešenje, kako zbog pepela koji ostaje kao process sagorevanja tako i zbog lepkova koji se dodaju kao vezivno tkivo. Rešenje je u proširenju mreže centralnog grejanja u Skoplju što je već u planu, a dobar efekat mogu da daju i subvencije za zamenu stolarije i fasada kao mere energetske efikasnosti, tvrdi Jovanovski.

mars sa maskama
Foto–bidizelen.org

Iako smo svesni da je to za građane velika investicija preporuka naše organizacije su toplotne pumpe ili solarni paneli. Raduje me što se upravo o tome ovih dana u Vladi Makedonije razgovara na tu temu, jer smatramo da dugoročno gledano to u znatnoj meri može da ublaži loš vazduh koji kod jednog broja ljudi izaziva zdravstvene probleme.
Treba istaći da organizacija Go Green okuplja više od 700 mladih koji aktivno učestvuju u akcijama. Odluke koje donosimo su dugoročne i odnose se na napredak Skoplja i drugih gradova u Makedoniji  u zaštiti životne sredine do 2030. i čak do 2050. godine. Zato nam mladi i veruju jer znaju da mi sada činimo ključne korake ka zdravijoj budućnosti u kojoj će i brojna radna mesta biti otvorena upravo u sektoru zelene ekonomije, zaključuje izvršni direktor Go Green, Antonio Jovanovski.
uzice-grb-veliki

Ovaj tekst je deo projekta “Informisani lakše dišemo” koji je sufinansiran sredstvima grada Užica za sufinansiranje projekata civilnog društva iz oblasti zaštite i unapređenja životne sredine za 2017. godinu.