Ekologija

Utvrditi zagađivače vazduha, pa doneti i sprovesti mere poboljšanja

AUTOR | Biljana Kuzmanović

smog ka S soliteu
08.12.2017.

Stanje zagađenosti u celoj Srbiji pa i u Užicu , sa početkom hladnog dela godine , odnosno početkom grejne sezone, dobija svoju prepoznatljivu sliku. Pojava povišenih koncentracija gotovo svih zagađujućih materija i prekoračenja graničnih  vrednosti, koje se mere u mreži stanica  Agencije  pa i u Užicu , sve je učestalija, a posebno suspendovanih čestica PM10, kaže na početku razgovora Milenko Jovanović, koji je 1. decembra imenovan za načelnika odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine.

ne vidi se Zabucje
Foto–K.B.

Tvrdi da iako su i koncentracije ugljen monoksida i azot dioksida bile povišene ipak nisu prekoračivale dozvoljene vrednosti na mernom mestu u Užicu(podaci se odnose na period do 7. novembra sa do tada dostupnim podacima PM10).

Na pitanje da li je i koje mere Agencija za zaštitu životne sredine od kada se na ovaj način meri kvalitet vazduha u Užicu, predložila nadležnima u našem gradu, Jovanović kaže da agencija deluje isključivo u okviru svojih nadležnosti definisanih propisima.

Naša nadležnost je vršenje merenja  i ocene stanja kvaliteta vazduha koja je sadržana u Godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji koji publikujemo svake godine.

On dodaje da lokalna samouprava ima obavezu da poboljša kvalitet vazduha donošenjem neophodnih mera. Navodi da je redosled poteza sledeći: pre svega utvrditi glavne izvore zagađenja, a zatim doneti i sprovesti održive mere za njegovo poboljšanje. Agencija nema nadležnost predlaganja mera, ali po pozivu može da predloži stručno mišljenje što i čini kada god je kontaktirana.

Jovanović ukazuje da problem povećanog zagađenja PM 10  i PM2.5 čestica nije retkost u savremenom svetu, i da je Srbija suočena sa tom situacijom. Objašnjava da se ove čestice opasne iz dva razloga: zato što mogu direktno dospeti u krv i zato što mogu sa sobom nositi druge, čak i kancerogene zagađujuće materije. Dozvoljeno je propisima  da se u toku godine javi 35 dana sa prekoračenim dnevnim vrednostima ove zagađujuće materije, a sve preko toga smatra se da ugrožava zdravlje ljudi . Takođe srednje godišnje koncentracije koje prevazilaze 40 mikrograma mogu negativno uticati na zdravlje stanovništva, kaže za projekat “Informisani lakše dišemo” načelnik odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine, Milivoje Jovanović.

zuti soliter i smogNa konstataciju da smo u razgovoru sa predstavnikom Zavoda za javno zdravlje u Užicu, Draganom Čučkovićem, došli do saznanja da  lokacija automatske merne stanice nije relevantna (nalazi se u neposrednoj blizini opterećenog magistralnog put, autobuskog stajališta i parkinga), Jovanović kaže da je automatska merna stanica kvaliteta vazduha (AMSKV) Užice postavljena na  osnovu ekspertskog mišljenja i uz saglasnost lokalne samouprave tako da  u datom trenutku nije bilo moguće iz urbanistickih razloga obezbediti drugu  lokaciju bliže centru grada, od veće koncentracije  stanovništva.

Jovanović pojašnjava i kako se razlikuju rezultati Agencije sa rezultatom mernih mesta na kojima gradski zavod prati koncentracije zagađujućih materija ambijentalnog vazduha na kome se uočavaju efekti gasifikacije i drugih mera energetske efikasnosti koje se poslednjih par godina preduzimaju u Užicu.

On kaže da je najbolje vršiti merenja na istom mestu pre i posle sprovedenih mera kako bi se odredilo takozvano početno stanje i nivo zagađenja nakon preduzetih mera za njegovo smanjenje. Saobraćaj jeste jedan od dominantnih izvora zagađenja

pa kao takvog ga treba imati u vidu prilikom donošenja mera. Obzirom na specifičnost
geografskog položaja Užica, mernog mesta AMSKV Užice na najnižoj tački kotline i blizinu lokalnih i magistralnih frekventnih saobraćajnica višegodišnja merenja su pokazala da se na tom mestu ne vidi i ne može videti značajno poboljšanje kvaliteta vazduha posle donošenja adekvatnih mera.

Na pitanje na osnovu kojih parametara su birane lokacije za postavljanje mreže automatskih mernih stanica u Srbiji, Jovanović navodi da se rukovodilo raspodelom i vrstom  izvora zagađenja, rezultatima postojećeg monitoringa ali i urbanističkim uslovima i tehničkim mogućnostima  na željenim lokacijama.

Državna mreža za monitoring kvaliteta vazduha mora da ima stanice koje su urbanog tipa, zatim one na kojima se prati zagađenje poreklom od saobraćaja , ruralne kao i stanice odnosno merna mesta na kojima se prati zagađenje poreklom od industrije pa se vodilo računa da se zadovolje i pojedinačni zahtevi koja svaka lokacija mora da ispuni.

sivilo preko krovaPostoji li mogućnost da Agencija za zaštitu životne sredine postavi merne uređaje i na još neku lokaciju u Užicu (Gradski trg se navodi kao dobra lokacija, na kojoj je postavljen uređaj ZZJZ)?

Ove godine je Agencija dobila adekvatna sredstva iz budžeta za održavanje državne mreže za automatski monitoring kvaliteta vazduha i koristi ga za dovođenje mreže stare sedam godina u neophodno operativno stanje. Naredne kalendarske godine se očekuje završetak ovog procesa koji uključuje i neophodno obnavljanje analizatora. Predstavnici Agencije su u kontaktu sa fondom za životnu  sredinu Užica, Zavodom za javno zdravlje Užica već analizirali potencijalno mesto nove ili preseljenje postojeće AMSKV (pomenuta lokacija kod biblioteke je sa stručne strane reprezentativna).

Na žalost izbor: nova dodatna automatska merna stanica kvaliteta vazduha ili preseljenje postojeće zavisi i od finansijskih mogućnosti lokalne samouprave radi brzog rešavanja problema.

Agencija sa svoje strane može dati bez uslova  jedan kontejner spreman za instalaciju uz jedini trošak njegovog preseljanja sa sadašnje lokacije. Moje mišljenje je da Užice sa specifičnim velikim problemom  kvaliteta vazduha “zaslužuje” još jednu automatsku mernu stanicu kvaliteta vazduha  na reprezentativnoj lokaciji i da se uz zajednički trud svih zainteresovanih i nadležnih to može vrlo brzo ostvariti.

Napominjem da Agencija poseduje i mobilnu automatsku mernu stanicu kvaliteta vazduha,  koja u određenom periodu (par meseci) može da obavi  identičan monitoring parametara kvaliteta vazduha kao i stacionarna automatska merna stanica kvaliteta vazduha  .

Kolika je srednja vrednost zagađenja PM10 česticama u Užicu koje se godinama unazad nalazi u trećoj kategoriji (prekomerno zagađen vazduh)?

Rezultati merenja sa pomenute AMSKV  dati su u Godišnjim izveštajima koji se mogu naći na našem sajtu. Svaka godina se analizira posebno , a rezultati govore da je od samog početka prisutno povećano zagađenja,  a od 2013. godine razlog zašto je Užice uvršteno u treću kategoriju kvaliteta vazduha
jeste bilo prisustvo PM10 dok je pre toga sadržaj NO2 bio iznad dozvoljene granice.

Konkretno srednja godišnja vrednost u 2016.godini u Užicu je bila 64μg/m3, a granična je 40μg/m3. Treba znati da je u Užicu prošle godine bilo 141 dan prekoračenja dnevnih graničnih vrednosti PM10 (GV je 50μg/m3)

Koliko neažurnost inspekcijskih službi utiče na loše stanje kvaliteta vazduha u Užicu ali i uopšte u Srbiji?

Problem zagađenja nije tako jednostavan da bi se samo aktivnošću inspekcije mogao rešiti,  ali tamo gde postoji prekomerno zagađenje mora postojati i studija koja će utvrditi uzroke zagađenja zajedno sa
njihovim pojedinačnim udelom u ukupnom zagađenju. Onda se tek može videti gde je i kolika uloga inspekcije.

Na osnovu trenutne situacije sa kvalitetom vazduha u većini gradova u Srbiji, kakva su očekivanja nadležnih u Agenciji za zaštitu životne sredine, kada su pregovori o Poglavlju 27 u pitanju (deo koji se odnosi na kvalitet vazduha)?
Mi prevashodno zbog nas samih i našeg zdravlja moramo voditi računa o zagađenju vazduha. Svest koja postoji o tome koliko nam je potreban čistiji vazduh  zajedno sa znanjem kako da svako kao pojedinac
doprinese čistijem vazduhu je nešto na čemu treba raditi zajedno sa merama koje treba sprovoditi na lokalnom i nacionalnom nivou. Razvijen svet takođe ima probleme zagađenja pa se mnogi nisu izborili iako je mnogo toga učinjeno i mada su institucije možda spremnije da se sa ovim problemom uhvate u koštac.To svakako ne sme biti nama opravdanje za nečinjenje već opomena koliko je to kompleksan i dugotrajan problem. Agencija će i dalje sa svoje strane dati maksimalan  doprinos u ovoj neophodnoj borbi da građani ostvare svoje ustavno pravo na zdravu životnu sredinu.

uzice-grb-veliki

Ovaj tekst je deo projekta “Informisani lakše dišemo” koji je sufinansiran sredstvima grada Užica za sufinansiranje projekata civilnog društva iz oblasti zaštite i unapređenja životne sredine za 2017. godinu.