Građani se ne boje zaraze, najveći problem reorganizacija života

Epidemija virusa korona u Srbiji najteže pogađa najsiromašnije i mahom penzionere, ali postoji procenat koji tvrdi da im je kvalitet života čak i bolji. Do ovih zaključaka došli su novosadski istraživači prof. dr Veljko Jovanović, prof. dr Vesna Gavrilov-Jerković i dr Milica Lazić, psiholozi sa Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Naime, njihovo istraživanje “Rezilijentnost u kontekstu pandemije COVID-19” bavi se različitim posledicama koje epidemija i vanredno stanje ostavljaju na građane, a stigli su rezultati prve faze njihovog obimnog, višemesečnog istraživanja.

U prvom krugu istraživanja, od 9. do 13. aprila, učestvovalo je nešto više od 5.800 punoletnih osoba iz oko trista naseljenih mesta širom Srbije. Iako najveći deo podataka tek treba da bude obrađen, prof. dr Veljko Jovanović rekao je za 021.rs da se već sada vide neke pravilnosti.

Iako iznenađujuće mali broj građana kaže da se izrazito boji da će se zaraziti virusom korona (samo osam odsto), najveći broj građana (oko 75 odsto) navodi da trenutna situacija na njih ima negativan efekat i da im je kvalitet života gori nego što je bio pre epidemije i vanrednog stanja (oko 63 odsto).

“Preliminarni rezultati pokazuju da naši ljudi teže izlaze na kraj sa potrebom da reorganizuju život nego sa sveprisutnom pretnjom da su izloženi zdravstvenom riziku. Čak i u uslovima ovako neposredne pretnje i široko rasprostranjene pandemije, ljudi su skloni optimističnim očekivanjima i verovanju da će ih bolest zaobići. Sa aspekta očuvanja psihološkog balansa, ovakvo verovanje ima jasnu zaštitnu funkciju. Približno isti broj građana procenjuje da pandemija na njih ima neutralan ili pozitivan efekat, dok otprilike svaka četvrta osoba kaže da joj se kvalitet života nije promenio. Otprilike svaka sedma osoba procenjuje da joj se kvalitet života čak i popravio”, otkriva naš psiholog.

Rezultati očekivano pokazuju da negativne efekte najviše osećaju najstariji, a najmanje mladi između 18 i 24 godine. Penzionerima je, kaže Jovanović, ubedljivo najveći problem smanjena sloboda kretanja.

“Zanimljiv nalaz je da smanjena mogućnost socijalnih kontakata uživo predstavlja najveći problem i najmlađima i najstarijim ispitanicima. S obzirom na nalaz da smanjena sloboda kretanja predstavlja činilac koji najviše narušava trenutni kvalitet života i najviše doprinosi doživljaju negativnih efekata pandemije baš kod najstarijih osoba, biće važno pratiti kakve efekte će imati upravo doneta odluka da osobe starije od 65 godina mogu da prošetaju nekoliko puta nedeljno, nakon mesec dana zabrane izlaska”, navodi naš sagovornik.

Ljudi ostali bez posla i mogućnosti da se finansijski obezbede

Preliminarni rezultati ukazuju i da se negativni efekti pandemije najviše odražavaju na živote ljudi koji svoju finansijsku situaciju procenjuju kao lošu i na ljude koji su tokom vanrednog stanja izgubili posao – a takvih nije malo.

Kako pokazuju rezultati istraživanja, negativne posledice pandemije najprimetnije su kod ljudi koji i inače žive u teškim uslovima i kod građana čija je ekonomska egzistencija ugrožena iznenadnim gubitkom posla.

“Upravo najugroženije grupe – penzioneri, starije osobe, nezaposleni, ljudi koji žive u siromaštvu, trebalo bi da tokom pandemije dobiju najveću podršku institucija i sugrađana. Važan rezultat je i da pandemija ima manje negativan efekat na osobe koje pomažu drugim ljudima. Osim toga, ovakve osobe izražavaju i generalno veće zadovoljstvo životom i život osećaju kao smisleniji. Ovaj rezultat jasno ukazuje na zaštitnu funkciju altruističkog ponašanja”, kaže Veljko Jovanović.

U narednim koracima istraživanja će se, kako navodi, pratiti da li se, u kojoj meri, pod kojim uslovima i putem kojih mehanizama dešavaju promene na nivou efekata pandemije kod različitih grupa stanovnika.

Od 16. aprila krenuo je drugi krug istraživanja, a ukoliko želite da doprinesete razumevanju psiholoških aspekata pandemije, možete se uključiti u ovo istraživanje OVDE. Najveći broj najvažnijih i najkompleksnijih nalaza naši naučnici očekuju u mesecima i godinama koje dolaze.

Takođe, rezultati će u narednom periodu biti redovno prikazivani i na sajtu istraživanja, a najzanimljivije nalaze čitajte i dalje na našem portalu.