HIV – najčešća pitanja i odgovori

Koliki je životni vek osoba koje žive sa HIV-om?

Životni vek osoba koje žive sa HIV-om je približan životnom veku ljudi bez HIV-a, pod uslovom da se HIV dijagnostikuje na vreme i odmah otpočne sa lečenjem, kao i da se osoba pridržava propisanog režima uzimanja lekova i da redovno obavlja zdravstvene preglede.

Da li će sve osobe sa HIV-om u nekom trenutku dobiti AIDS?

Ne. HIV infekcija će napredovati u AIDS za 10 do 15 godina, kod osoba koje se ne leče antiretrovirusnom terapijom. Redovno i kontinuirano uzimanje terapije čuva imuni sistem i sprečava razvoj bolesti – AIDS-a.

Da li osobe sa HIV-om moraju da promene neke životne navike?

Za razliku od nekih drugih bolesti, lečenje HIV-a ne zahteva promenu ishrane, ili drugih životnih navika. Fizička aktivnost, zdrava i raznovrsna ishrana, prestanak pušenja, kao i konzumiranja droga i alkohola, mogu pozitivno uticati na dužinu i kvalitet života i sprečiti pojavu komorbiditeta – drugih pratećih bolesti (dijabetes, hipertenzija i dr.)

Da li je osoba koja se leči od HIV-a može preneti HIV putem seksa?

Potrebno je nekoliko nedelja, do nekoliko meseci redovnog uzimanja antiretrovirusne terapije da se HIV potisne dovoljno, kako se ne bi mogao prenositi seksualnim putem. To se potvrđuje PCR testom. Da bi se osoba smatrala nezaraznom potrebno je da rezultat testa bude nemerljiv (nedetektabilan), ili bar ispod 200 kopija/ml krvi. Sve dok osoba održava nemerljivu viremiju terapijom, rizik od prenosa HIV-a je nula.

Mogu li osobe sa HIV-om imati zdravu decu?

Da. Ako partner sa HIV-om ima nemerljivu viremiju, začeće je moguće prirodnim putem – nezaštićenim seksualnim odnosom, bez rizika od prenosa infekcije. PrEP se može koristiti ako partner/partnerka sa HIV-om ne ostvaruje virusnu supresiju ili ako neredovno uzima terapiju.

Mogu li osobe sa HIV-om da studiraju i rade sve poslove?

Ne postoje zdravstvene ni pravne prepreke za studiranje i rad osoba koje žive sa HIV-om pod jednakim uslovima. Otkrivanje dijagnoze kolegama ili nadređenom je stvar ličnog izbora. Diskriminacija na osnovu zdravstvenog statusa je zabranjena, ali se osobe sa HIV-om neretko suočavaju sa njom na poslu, kada se za njihov status sazna.

Da li osobe sa HIV-om mogu da putuju?

Još uvek neke zemalje širom sveta koje ograničavaju ulazak, boravak i boravak stranaca koji su HIV pozitivni, ili zahtevaju testiranje na HIV.

Koji su najveći problemi osoba sa HIV?

Društveni problemi: odbacivanje, stigmatizacija i diskriminacija u porodici, prilikom zapošljavanja, na poslu, u zdravstenim ustanovama. Psihološki problemi: depresija, anksioznost, strah, smanjeno samopouzdanje. Zdravstveni problemi: ranjivost na druge polno prenosive infekcije, zloupotreba droga.

Ukoliko želite da se na ovu temu dodatno konsultujete sa autorom ovog teksta, Aleksandrom Orlovićem, DPST savetnikom, konsultacije možete zakazati na DokTok platformi.

Preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas!

Korišćena fotografija preuzeta sa www.doktok.rs