36% zaposlenih žena na svetu radi u poljoprivredno-prehrambenom sistemu
Globalno, 36% zaposlenih žena i 38% zaposlenih muškaraca od 2019. radi u poljoprivredno-prehrambenim sistemima. I za žene i za muškarce, ovo predstavlja pad od oko 10 procentnih poena od 2005. godine, podstaknut skoro isključivo smanjenjem zaposlenosti u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji.
Poljoprivredno-prehrambeni sistemi su važniji izvor sredstava za život za žene nego za muškarce u mnogim zemljama širom sveta. U podsaharskoj Africi, 66% zaposlenih žena je u poljoprivredno-prehrambenim sistemima, u poređenju sa 60% muškaraca. U južnoj Aziji žene pretežno rade u poljoprivredno-prehrambenim sistemima (71% žena, naspram 47% muškaraca), iako je manje žena nego muškaraca u radnoj snazi.
Poljoprivredno-prehrambeni sistemi su ključni izvor zapošljavanja mladih žena, posebno onih od 15 do 24 godine.
Generalno, žene čine veći udeo zaposlenosti u poljoprivredi na nižim nivoima ekonomskog razvoja, za šta je razlog neadekvatno obrazovanje, ograničen pristup osnovnoj infrastrukturi i tržištu, veliki teret neplaćenog rada i loše mogućnosti zapošljavanja na selu van poljoprivrede ozbiljno ograničavaju mogućnosti žena za rad van poljoprivrede. Žene čine više od 50 posto poljoprivredne radne snage u mnogim podsaharskim afričkim zemljama. Otprilike polovina radne snage u poljoprivredi su žene u nekoliko zemalja jugoistočne Azije, uključujući Kambodžu, Laosku Narodnu Demokratsku Republiku i Vijetnam.
Žene koje rade u poljoprivrednoj proizvodnji imaju tendenciju da to rade u veoma nepovoljnim uslovima.
Oni imaju tendenciju da budu koncentrisani u najsiromašnijim zemljama, gde alternativni izvori za život nisu dostupni. Žene su manje sklone da učestvuju kao preduzetnici i nezavisni poljoprivrednici i da se bave proizvodnjom manje unosnih useva. Žene su često neplaćene porodične radnice ili povremeni radnici u poljoprivredi. Društvene norme takođe mogu ograničiti žene da proizvode useve i učestvuju u aktivnostima u kojima dominiraju muškarci. Rodni jaz u produktivnosti zemljišta između farmi iste veličine kojima upravljaju žene i muškarci iznosi 24 procenta. U proseku, žene zarađuju 18,4 odsto manje od muškaraca u radnom odnosu u poljoprivredi; to znači da žene dobijaju 82 centa za svaki dolar koji zarade muškarci.
Prelazak sa primarne poljoprivredne proizvodnje na rad van farme u poljoprivredno-prehrambenim sistemima je istorijski doveo do poboljšanja sredstava za život i za žene i za muškarce.
Veći teret žena neplaćenog rada u kući i nezi, kao što su čišćenje, kuvanje i briga o članovima domaćinstva, doprinosi nejednakostima u učešću i rezultatima na tržištu rada.
