Šumadija bez voća: Najmanji rod u istoriji bavljenja šljivom

Pozni prolećni mrazevi, suša i gradonosni oblaci uništili su između 90 i 95 procenata roda koštičavih voćnih vrsta u Šumadiji, koje je prema oceni proizvođača i stručnjaka, doživelo nezapamćenu katastrofu. Voćari sa ovog područja suočavaju se praktično sa potpunim izostankom roda, posebno šljive, čija je proizvodnja decenijama simbol regiona.

Poljoprivrednici beleže rekordne gubitke, dok klimatske nepogode i uvoz voća dodatno otežavaju opstanak domaće proizvodnje. Poljoprivrednik Marko Maksimović iz sela Čumić obrađuje 48 hektara zemlje, od čega je najveći deo pod šljivom. Rezultat ove godine je, kaže, nezapamćen.

Od 22 hektara šljive u mom voćnjaku rodilo je svega 500 kilograma, dok je prošle godine rod bio gotovo 700 tona.

Maksimović navodi da je glavni uzrok ovako loše rodne godine pojava mraza u dva navrata i to u periodu cvetanja i precvetavanja roda kada je biljka najosetljivija. Posledica toga je gotovo potpuno uništenje roda šljive i kajsije u velikom procentu na teritoriji Topole, Čumića i Trnave. Štete od mraza su sto posto na svim biljnim vrstama, osim jabuke, koju gaji na deset hektara svog imanja.

Za sada sam u rashodu gotovo 70 posto uloženog u pripremu i održavanje zasada. Suva šljiva je nešto od čega trenutno mogu da zaradim dok čekam berbu jabuke, čiji je rod ove godine dobar. Trudimo se da svi porodično budemo maksimalno uključeni u rad u domaćinstvu kako bismo uštedeli na radnoj snazi, budući da su dnevnice sada visoke, objašnjava Maksimović.

Šteta sto posto

Kao domaćinstvo koje živi od poljoprivrede preko 35 godina, Maksimovići ističu da je ovogodišnja situacija u Šumadiji presedan za sve i to će ozbiljno dovesti u pitanje opstanak, pre svega, malih proizvođača.

Mali i srednji proizvođači praktično neće moći da nadoknade ovogodišnje gubitke, sve i da naredne godine bude dobrog roda. Veliki broj poljoprivrednika, naročito onih koji se bave voćarstvom, zadužen je kreditima, a zarade ove godine bukvalno da nema, pa je plaćanje tih kredita veliki problem, zaključuje on.

Takođe, podseća da zasadi na jesen svakako zahtevaju ulaganja u pripremu za narednu godinu i da su to ozbiljni izdaci, što stvara dodatne probleme, a pomoć države je zanemarljiva, gotovo nevidljiva.

Govoreći o osiguranju domaćinstva i naknadi štete, sagovornik ističe da država subvencioniše 70 posto polise osiguranja, a od grada se dobija 80.000 dinara po gazdinstvu, što ocenjuje kao korektno. Međutim, ne postoji sličan mehanizam za mraz, koji je ove godine bio glavni uzrok štete.

Nisam osigurao voćnjake od mraza, jer su cene osiguranja te vrste visoke i teško dostupne proizvođačima, a s obzirom da šljiva nije imala rod, osiguravajuće kuće su odbile da isplate nadoknadu štete, kaže Maksimović.

Dodao je da je najjednostavniji antifrost sistem kao zaštita od mraza, (funkcioniše na principu raspršivanja vode po voćnjaku), koji maksimalno pokriva osam hektara i košta oko 75 000 evra, velikoj većini proizvođača bukvalno nedostupan. U svemu ovome kao poseban problem vidi procenu štete, budući da osiguravajuća društva, bez obzira kakvo je realno stanje stvari na terenu, određuju stepen štete na 70 posto.

Da je osiguranje zasada skupa i neizvesna investicija slaže se i Marko Veljković koji ima imanje u selu Lužnice. On svoj voćnjak ne osigurava  jer je mali i mešovit, što  osiguravajuće kuće ne smatraju isplativim.

Marko u svom voćnjaku uzgaja različite vrste voća, ali ne radi zarade, već kako bi svojoj deci, porodici i najbližim prijateljima obezbedio zdrav i domaći plod. Upravo zbog toga osiguranje zasada za njega nema smisla.

Godišnja polisa bila bi mi samo dodatni trošak, budući da ja od voćarstva ne ostvarujem prihod, kaže Veljković.

Kao dodatni razlog navodi i činjenicu da osiguravajuća društva odbijaju da isplate naknadu štete u slučaju kada mraz odnese rod, što se ove godine i desilo.

Poljoprivredom se bavim 15 godina i svaka od njih je sa sobom nosila svoje prednosti i mane, ali za ovu godinu jedino što mogu da kažem jeste da je ubedljivo najgora koju pamtim. Razlog za to je mraz koji nas je zadesio dva puta u drugoj polovini aprila. U potpunosti su stradali cvetovi i manji formirani plodovi kajsije, višnje, trešnje i šljive. Šteta je bukvalno sto posto, navodi Veljković.

Posle mraza grad i oluje

Da je 2025 godina jedna od najtežih i najizazovnijih godina za voćare u poslednjih nekoliko decenija slažu se i u Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi Kragujevac. Diplomirani inženjer poljoprivrede i savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo Danko Petrović kaže da su proizvođače pogodili jaki prolećni mrazevi, oluje sa gradom i nedostatak zimske vlage u zemljištu, što je u pojedinim zasadima rezultiralo potpunim izostankom prinosa. Ova sezona je primer kako klimatske promene direktno pogađaju višegodišnje zasade.

Temperature su u aprilu na pojedinim lokalitetima pale su i do minus sedam  stepeni,  a voćke su tada bile u fenofazi cvetanja, odnosno najosetljivijoj fazi razvoja. Kod koštičavih vrsta, poput šljive i trešnje, to znači gotovo potpun gubitak roda. Retki su zasadi koji imaju osrednji rod, dok su oni sa punim rodom na nivou statističke greške. Rod šljive u Šumadiji je ove godine najmanji u istoriji bavljenja šljivom.

Petrović dodaje da su trešnje i višnje pretrpele i do 95 posto oštećenja, dok su breskve i nektarine imale nešto bolji prinos zahvaljujući rezidbi i proređivanju. Smatra da su spas za te proizvođače visoke otkupne cene.

Antifrost sistemi u vidu raznih vrsta zadimljavanja, grejanja ili tretmana zasada veštačkom kišom jesu rešenje, ali veoma skupo. Cene takve zaštite po hektaru kreću se do nekoliko hiljada evra. Kada je reč o sistemu zaštite veštačkom kišom, potrebne su ogromne količine vode, slikovito prikazano potrebno je da imate manje jezero pored svog zasada, navodi Petrović.

Pored mraza u više navrata u Šumadiji, po njegovim rečima, zabeleženi su i jaki gradonosni oblaci. U delu Aranđelovca i Topole grad je načinio totalnu štetu u vinogradima od pet-šest hektara gde je vetar bio toliko snažan da je lomio i betonske stubove. U takvim okolnostima je vrlo teško da protivgradna zaštita sačuva rod.

Voćarima nije pomogla ni suša koja traje godinama.

Suša u voćarstvu počinje zimi, ne leti. Već nekoliko godina zime su nam bez kiše. Snega gotovo da nema, tako da nema ni zaliha vlage na dubinama od 30, 50 ili 70 centimetara zemljišta. Upravo iz tih slojeva višegodišnje biljne vrste crpe vodu. Letnje padavine i onda kada ih ima mogu samo privremeno sniziti temperaturu vazduha i usporiti gubitak vode iz biljaka, ali u pogledu ishrane vodom njihov efekat je zanemarljiv, kaže Petrović.

Poljoprivrednici sa kojima smo razgovarali ističu da do sada nisu dobili nikakva  sredstva od države za naknadu štete, iako je Udruženje voćara u Kragujevcu poslalo predlog Ministarstvu poljoprivrede za ispatu pomoći u iznosu od 300 evra po hektaru.

Sa ovim predlogom složili su se i poljoprivrednici koji su pogođeni sušom, a koji se prevashodno bave ratarstvom. Do sada nisu dobili odgovor da li će njihov predlog biti usvojen.
Voćari apeluju na Ministarstvo poljoprivrede i druge nadležne organe da konačno izađu na teren i razgovaraju sa njima kako bi razumeli sa kojim se sve problemima i  posledicama poljoprivrednici suočavaju. Ističu da im je pomoć države sada neophodna  jer za mnoge od njih ova godina je pitanje opstanka u poljoprivredi, opstanka samih domaćinstava, ali i demografije sela.

PORUKA VOĆARA DRŽAVI


Uvoz ugrožava domaće proizvođače

Za domaće proizvođače, po rečima Marka Maksimovića, veliki problem predstavlja i uvoz, budući da bi oni bez toga mogli da zarađuju od svojih proizvoda, a na domaćem tržištu bi dominirale namirnice uzgajane širom Srbije.

Velike količine novca opredeljene su za uvoz šljive iz Moldavije, dok je našim proizvođačima data otkupna cena od svega 40-50 dinara. U određenim područjima Srbije poput Koceljeva, Valjeva i Kuršumlije ima roda na kojem su tamošnji proizvođači mogli da ostvare prihod, ali država se odlučila za uvoz i to kako na štetu poljoprivrednika, tako i na štetu građana, ocenjuje Maksimović.

Zabrana uvoza od strane države je uslov da voćarstvo u Srbiji ima perspektivu, a i građani bi jeli zdravo i domaće.

Autorka Sofija Živanić, polaznica novinarske radionice Medija Haba Kragujevac