„Hrana sutrašnjice“-zdrava hrana
Ambasada Švedske u saradnji sa Švedskim institutom, opštinom Čajetina i Regionalnom razvojnom agencijom Zlatibor, na Zlatiboru je održala dvodnevnu konferenciju „Hrana sutrašnjice“. Na konferenciji su učestvovale i lokalne organizacije, preduzetnici i predstavnici lokalnih samouprava Zlatiborskog okruga. Organizatori i učesnici bili su u prilici da razmene iskustva i upoznaju se sa novim tržišnim mogućnostima proizvodnje i plasmana zdrave hrane.
Kada se na jednom mestu, kao što je to u protekla dva dana bilo na Zlatiboru, okupe ljudi sa razičitih strana sveta i razgovaraju o svakodnevnim potrebama i navikama kada je hrana u pitanju, brzo se uoče razlike, prednosti i mane i još brže nauče lekcije i prepoznaju mogućnosti za bolje sutra, bilo da se stvari posmatraju iz ugla proizvođača ili konzumenata hrane.
Hrana je tema za saradnju za koju je Švedska zainteresovana kada je Srbija u pitanju ali ne bilo kakva već pre svega hrana nastala u zdravoj životnoj sredini. Švedska već sarađuje sa 17 lokalnih samouprava u Srbiji na projektma vezamim za zaštitu životne sreine i spremna je da tu saradnju dalje proširi.
Birgita Tenander, menadžerka projekta “Hrana sutrašnjice”—Švedska ambasada/Dragan Karadarević
„Ljudi u ovom regionu, saglasni su da je hrana vrlo važna, njena proizvodnja i konzumiranje. Ako želite da živite zdravo i jedete zdravu hranu onda morate da doprinesete i očuvanju životne sredine. Preduzetnici koji su se pre godinu dana odazvali našem pozivu, suočavaju se sa istim izazovima. Želimo da izađemo iz velikih gradova i okrenemo se selima. Nije potrebno mnogo novca da bi ste uspeli u takvoj sredini“, kaže menadžerka projekta „Hrana sutrašnjice“, Birgita Tenander.
Da se okupe na Zlatiboru i da tu predstave svoj projekat „krivac“ je Jasmina Kostić, Beograđanka koja se iz Beograda sa svojom porodicom preselila na Zlatibor i koja je suosnivač farme koza „Koza i Vuk“ a koja se bavi proizvodnjom kozjeg mleka i kozjih proizvoda.
Jasmina Kostić, suosnivač farme “Koza i Vuk” Švedska ambasada/Dragan Karadarević
„Mi smo uživali u kozjem siru koji godinama proizvodi moja svekrva. Onda smo taj sir predstavili na jednom sajmu u Beogradu i tako je sve krenulo. Ja i suprug smo u Beogradu radili kao menadžeri a porodica je postajala sve veća. Kada sam zatrudnela sa petim detetom, odlučili smo da se doselimo ovde, da proširimo proizvodnju i odgajamo decu u zdravoj sredini. Sada smo prezadovoljni, dete smo upisali ovde u prvi razred u seoskoj školi u Krivoj Reci gde i živimo. Pratimo konkurse i učestvujemo sa svojim idejama. Cilj nam je da imamo samoodrživo domaćinstvo, da proizvodimo svu potrebnu hranu, struju i sve drugo što nam treba. Sada imamo 50 koza i uspevamo da prodamo svoje proizvode ali je plasman još uvek najveći problem i nama i svim drugim proizvođačima. U udruživanju vidimo šansu i verujemo da je to način rešavanja problema koji nas sada muče“, kaže Jasmina.
Opština Čajetina se u svojim razvojnim planovima oslanjala na iskustva skandinavskih zemalja. Počeli su nekada sa jednim projektom vodosnabdevanja u Sirogojnu pa nastavili krupnim koracima u realizaciji drugih projekata koji se pre svega tiču zaštite životne sredine i održivog razvoja.
„Stvorili smo povoljne uslove za funkcionisanje jedne profitabilne lokalne samouprave na čitavoj teritoriji opštine. Posećujući skandinavske zemlje u okviru studijskih putovanja, uvideli smo da je tamo smeće biznis dok je kod nas jedan od najvećih problema. Ako o otpadu razmišljamo na pravi način, imajući u vidu zdravu životnu sredinu i proizvodnju zdrave hrane, onda sve to skupa vidimo kao zamajac za dalji razvoj lokalne samouprave. Zahvaljujemo se Švedskoj vladi, pre svega na edukativnoj a naravno i finansijskoj podršci, koja nam je značajno pomogla da strategiju daljeg razvoja postavimo na najzdravije noge. Kao turističko područje prve kategorije, imami i zadatak i obavezu da očuvamo životnu sredinu zdravom i da svojim tradicionalnim prehrambenim proizvodima očuvamo kvalitet“, rekao je na predsednik opštine Čajetina, Milan Stamatović.
Učešće na ovoj konferenciji dala je i opština Nova Varoš koja je imala čime da se pohvali i predstavi na ovom skup a to su nadaleko poznati sirevi sa geografskim poreklom.
„Srećan sam što predstavljam jednu malu opštinu koja ima svoj pečat u zdravoj hrani a to su pre svega naši sirevi čija se proizvodnja svakodnevno uvećava uz očuvanje kvaliteta tradicionalne proizvodnje. Među našim proizvodima je i heljdino brašno koje u zdravoj ishrani nalazi sve veću primenu. Prirodna bogatstva planine Zlatar, očuvana životna sredina i zdrava hrana, osnovni su aduti za razvoj turizma naše opštine. Oslanjamo se na Zlatibor i opštinu Čajetina, imamo dobre komšijske odnose i značajan broj turista boravkom na Zlatiboru poseti i našu opštinu“, kaže predsednik opštine Nova Varoš Radosav Vasiljević.
Svi ovi potencijali, kada je pomenuta, ali i druga zdrava hrana u pitanju, privlači pažnju Švedske. Ova zemlja je voljna da se uključi u rešavanje problema sa kojima su suočeni proizvođači u Srbiji kako bi došli do što boljih uslova za proizvodnju zdrave hrane.
Ambasador Švedske Jan Lundin—Švedska ambasada/Dragan Karadarević
„Zdrave hrane nema bez zdrave životne sredine, bez zdrave vode, bez čiste prirode. Hrana koja se proizvodi u Srbiji je za nas interesantna, u Švedskoj se jede srpska malina i drugi proizvodi. Mi u Srbiji proizvodimo ambalažu za srpske prehrambene proizvode, spremni smo da se dalje uključijemo.Srbija je plodna zemlja, ovde se dobro jede ali da bi to i dalje bilo i dobro i zdravo, mora se obratiti pažnja na okruženje, pre svega na otpad koji je najveći neprijatelj zdravoj prirodnoj proizvodnji“, rekao je na Zlatiboru ambasador Švedske, Jan Lundin.
Koliko rečima i iskustvima Šveđana treba verovati, bolje će pojasniti podatak da stanovnici Švedske u proseku žive duže od ostalih stanovnika Evrope ali i sveta. Naučna istraživanja su pokazala da se tajna najvećeg broja stogodišnjaka na broj stanovnika u jednoj zemlji, krije pre svega u prehrambenim navikama odnosno u kulturi zdrave ishrane ovog naroda.
