Upornost i spremnost da balansiraju između karijere i kuće

Smatra se da je preduzetništvo motor ekonomskog razvoja svake privrede, zbog čega je važno da se stalno menja i prati trendove aktuelnog razvoja društva. Jedan od pravaca razvoja, koji  kao izvor ekonomskog razvoja prepoznaje tek u poslednjoj deceniji prošlog veka je žensko preduzetništvo.

Žensko preduzetništvo se brzo širi svuda u svetu. Žene predstavljaju više od jedne trećine ukupno uključenih u preduzetničke aktivnosti, dok je učešće žena u neformalnom sektoru privrede mnogo veće. Generacije žena u svetu, različitog nasleđa i obrazovanja doprinose svom okruženju i izražavaju vrlo ohrabrujuće znakove preduzetničkog duha. U zemljama sa razvijenom tržišnom ekonomijom žene upravljaju sa više od 25% ukupnog broja kompanija.

Po definiciji ženski preduzetnik je žena koja inicira biznis, aktivno je uključena u njegovo rukovođenje, vlasnik je najmanje 50% firme, koja je u poslovanju jednu godinu ili duže.

U našim uslovima žensko preduzetništvo najčešće započinje „Iz nužde“. Nezaposlenost, niska primanja, potreba izdržavanja porodice, siromaštvo i drugi faktori teraju pojedine žene na odvažnost i odluke da svoja formalna i neformalna znanja funkcionalno iskoriste za sopstveni biznis.

Žene koje se upuste u preduzetništvo su već na izvestan način posebne i različite, jer one  pokazuju hrabrost da nešto u svom životu preduzmu i promene. Zato je preduzetništvo najefikasniji način da žene postanu samostalne i svoje, da prave svoje izbore i da iz njih izvlače dobit, ali i mnoge životne pouke.

U odnosu na prethodna vremena sada nisu usamljeni primeri preduzetnica koje su osvešćene i uspešne i koje jesu promoterke jednog drugačije modela razvoja od onog koji je trenutno dominantan. One mogu i moraju promovisati ekonomski razvoj u korist jednakosti i socijalno odgovornog biznisa, uključujući i  ekološku dimenziju, zapošljavanje teže zapošljivih grupa žena za šta treba da dobiju i podršku od ženskih grupa i organizacija.

U Srbiji ne postoji zvanična definicija preduzetništva žena, kao ni sistem redovnog praćenja preduzetništva prema polu preduzetnika – preduzetnica. Nepostojanje ovakvog sistematskog rodno osetljivog praćenja onemogućava i donošenje adekvatnih mera za unapređenje preduzetništva žena i njihovo poređenje za zemljama EU i regiona. Moguće je praćenje preko statistike zaposlenosti i statistike o preduzetništvu – kroz sektor malih i srednjih preduzeća i preduzetnika (MSPP). Dostupni podaci za većinu aspekata nisu rodno osetljivi, pa i ne pružaju uvid u rodne razlike u preduzetništvu niti u specifičnosti preduzetništva žena.

Da bi se uspešno pratilo žensko preduzetništvo potrebno je da se u registre APR uvede evidencija o polu preduzetnika – preduzetnice.

U našoj zemlji 34 odsto svih preduzetnika čine žene, ali je i među onima koji zatvaraju poslove koje su pokrenuli 10 odsto više žena nego muškaraca.  Podaci govore da u Srbiji 99% preduzetnica zapošljava manje od 10 lica i to najčešće u sektoru usluga, a da 76% njih nastupa isključivo na lokalnom nivou.

Jedna od ključnih osobina koju moraju posedovati žene koje razmišljaju o privatnim biznisom je upornost, a neosporno je istaći da je za privatnice otežavajuća okolnost što moraju biti spremne da balansiraju između poslovne karijere i kuće.

Analize pokazuju da su veće šanse za uspešno poslovanje preduzetnica ukoliko se radi o mladoj ženi koja je prethodno bila zaposlena, a  koja otvara biznis u sektoru gde je radila i gde već ima određena znanja i kontakte i spremna je da učestvuje u programima dodatnih edukacija iz različitih oblasti.

Inače, od ukupno aktivnih privatnih privrednih društava i radnji na preduzetništvo žena otpada tek 26%, a najveći procenat je u sektorima trgovine i „drugih usluga“ ( u sektoru trgovine je 36,4% žena i 28,4% muškaraca, a u sektoru „drugih usluga“ 44% žena i 41,6% muškaraca).

Žene se kasnije uključuju u preuzetništvo, pa iz tog razloga češće biraju jednostavnije pravne forme – radnje i samostalno vlasntištvo. Procenat gašenja preduzeća i radnji je veći kod žena – ugašeno je 47% radnji koje su osnovale žene i 38% radnji i preduzeća koja su osnovali i vodili muškarci. Da bi se obezbedila održivost ženskog preduzetništva neophodno je podržati žensko preduzetništvo u produktivnijim sektorima privrede, i više sredstava treba usmeriti u osnivanje ženskih MSP umesto preduzetničkih radnji.

Povećanje ekonomske jednakosti između muškaraca u Užicu cilj je projekta ” Lokalni mehanizmi za ekonomsko osnaživanje seoskih žena”, koji Grad Užice realizuje uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji( UN Women) i Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, u okviru projekta” Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti, koji finasira Evropska unija.

Kroz projekat se kroz različite aktivnosti teži unapređenu znanja žena iz ruralnih mesnih zajednica o politikama zapošljavanja, preduzetništvu i samozapošljavanju, uključivanju seoskih žena u razvoj lokalne ekonomije sa krajnjim ciljem da se stvore uslovi za razvoj lokalnih programa podrške ženama za razvijanje sopstvenih biznisa i ličnog usavršavanja.

Tekst je nastao u okviru projekta ” Lokalni mehanizmi za ekonomsko osnaživanje seoskih žena”.  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.