Stidimo se i budimo tužni
Više generacija Užičana ima razloga da se oseća posramljeno, najpre oni koji su rukovodili gradom 1935. godine kada je kuća poklonjena gradu, sve do onih koji su dozvolili da se proda. I sve generacije Užičana koji su bili na čelu kulturnih institucija imaju razloga da budu tužni jer niko nikada nije pokrenuo inicijativu da se kuća akademika Ljube Stojanovića stavi pod zaštitu države, tvrdi aktuelni gradonačelnik Tihomir Petković.
Za dva dana u samom centru grada srušena je kuća jednog od najznamenitijih ljudi koji su ikada živeli u Užicu. Začetnik srbistike, ministar prosvete, u dva mandata predsednik Vlade Srbije, akademik Ljubomir Stojanović, poklonio je 1935. kuću gradu, ali od tada do danas nijedna vlast ni institucija nije pokrenula inicijativu da se kuća stavi pod zaštitu države, tvrdi gradonačelnik Tihomir Petković. Kao gradonačelnik ne osećam ni najmanju odgovornost za rušenje, ali kao Užičanin nikako se danas ne osećam prijatno, dodao je on.
Foto-uzickarepublikapress.rs
Kuća Ljube Stojanovića ranije je bila deo ambijentalne kulturno- istorijske celine Slanuše i tada je uživala prethodnu zaštitu. Osim istorijske nije imala ni arhitektonsku ni kulturnu vrednost, kaže Zoran Despić, načelnik gradske uprave za urbanizam, izgradnju i imovinsko- pravne poslove u Užicu. On dodaje da sam izraz prethodna zaštita, na osnovu Zakona o kulturnim dobrima, podrazumeva evidentiranje objekata i drugih važnih celina za prethodnu zaštitu. Po članu 29. ovog zakona predviđen je rok od dve godine da se pokrene inicijativa da se određena nepokretnost proglasi za kulturno dobro. Kada proteknu dve, odnosno tri godine od dana evidentiranja, na nepokretnosti se više ne primenjuju mere zaštite kulturnog dobra. Deo Slanuše na kome se nalazila kuća Ljube Stojanovića, u elaboratu iz 2014. godine koji je uradio Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva je izbacio deo Slanuše iz prethodne zaštite tako da taj deo grada od tada nije istorijska ili kulturna celina koja ima vrednost da bi se primenjivala zaštita. Kad je proglašeno moglo se pristupiti izdavanju građevinske dozvole prema Zakonu o planiranju i izgradnji i prema važećem planu generalne regulacije centralni deo prva faza.
Foto-uzickarepublikapress.rs
Prethodni vlasnici kuću su prodali 2007. godine od kada niko u njoj nije živeo, ali od tada se gubi i svaka šansa da je kuća mogla da se proglasi spomenikom kulture i pored činjenice da nema arhitektonsku i kulturno vrednost, smatra Petković.
Vlasnicima kuće i parcele Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva još 2011. je dao uslove dok je kuća bila pod prethodnom zaštitom, a 2012. je dato i rešenje o izgradnji stambeno poslovnog prostorana na ovoj lokaciji, kaže gradonačelnik. Sam objekat godinama se urušavao, a tokom zimskog perioda nekoliko puta građevinska inspekcija je nalagala zaštitu zbog bezbednosti prolaznika. Plan generalne regulacije Centar 1 koji je usvojen početkom 2015. godine je omogućio potpunu gradnju. Uslov za taj plan bilo je mišljenje Zavoda iz Kraljeva.
Foto-uzickarepublikapress.rs
Ni tabla koja se nalazila na objektu nije uživala nikakvu zaštitu. Trenutno se nalazi u užičkom muzeju i kada se izgradi objekat na mestu srušene kuće, investitori su uslovljeni rešenjem o građevinskoj dozvoli da je postave na zgradi kako bi ostalo zabeleženo da je tu živeo akademik Stojanović. Grad će kad se objekat izgradi verovatno zakupiti deo prostora u prizemlju gde bi mogla da bude muzejska postavka posvećena životu i delu Ljube Stojanovića, navodi gradonačelnik Petković.
Foto-uzickarepubliakpress.rs
Gradonačelnik kaže da smo još jednom dozvolili da se objekat uruši i da njegova sanacija postane praktično neizvodljiva i da privatni interes vlasnika parcele spreči mogućnost da se bilo šta učini (a bilo je razgovora). Kako bi se iskupili doneta je odluka da se objave sabrana dela Ljube Stojanovića, kaže Petković, dodajući da ipak cenimo sve što je Stojanović radio dokaz je i ime ulice u neposrednoj blizini nekadašnje kuće.
Više generacija Užičana ima razloga da se oseća posramljeno, najpre oni koji su rukovodili gradom 1935. godine kada je kuća poklonjena gradu, sve do onih koji su dozvolili da se proda. I sve generacije Užičana koji su bili na čelu kulturnih institucija imaju razloga da budu tužni jer niko nikada nije pokrenuo inicijativu da se kuća stavi pod zaštitu države.
Rušenje kuće Ljube Stojanovića još je jedan primer da se Srbi gotovo uvek znamenitih ličnosti sete prekasno. Vreme će pokazati da li će i koja gradska vlast dozvoliti da istu sudbinu doživi i kuća Mihaila Milovanovića, još jednom znamenitog sugrađanina, koja je godinama u katastrofalnom stanju.
