Milan Stamatović: U 2020-oj smo završili vekovne projekte

Milan Stamatović: U 2020-oj smo završili vekovne projekte

Predsednik opštine Čajetina, koji je simbol poverenja u svojoj lokalnoj samoupravi i koga su njegovi sugrađani sedam puta za redom birali za prvog među njima, zadovoljan je godinom koja je na izmaku, kada su u pitanju svi postignuti rezultati. Kako kaže, ljubav prema svom kraju i Srbiji, ogleda se u radu i zalaganju za stvaranje još boljeg ambijenta za život. Dobra namera je ono što je njegova vodilja a ukazano povrenje za njega je odgovorost i obaveza.

Kakva je za opštinu Čajetina bila 2020.godina?

„Mogu reći nikad bolja, što se tiče i privrednog ambijenta i budžeta opštine Čajetina, investicija koje smo započeli i u ovoj godini završili. Nekako se složile kocke da sve te investicije, koje smo započeli i pre deset, pet i godinu dana, završavamo u jednoj godini. Govorim o kupovini hale na Zlatiboru, o rekonstrukciji sportske hale u Čajetini, o postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda, o izgradnji gondole, rekonstrukciji jezera i trga, vodovodne i kanalizacione mreže, rešavanju problema površinskih voda, izgradnji kolektora dužine 700 i dubine 12 metara na Zlatiboru. Ako pogledamo obim i vrednost tih investicija, to su projekti za više vekova i nisu samo od lokalnog već od nacionalnog značaja. Sa druge strane pretrpeli smo i one najveće gubitke, ljudske, koji su bili danak ove opake bolesti koja hara svetom. Gubitak ljudi sa kojima ste bliski, sa kojima blisko sarađujete nije ni malo lako podneti. To su pre svega gubici za porodice ali bili smo tu da priteknemo i nađemo se kad je najteže, to su momenti kada pokazujemo ko smo, u dobru je lako dobar biti. Ostavili su dubok trag nećemo i ne smemo ih zaboraviti“.

Ljudi različito reaguju na tranziciju koju Zlatibor prolazi, kada će centar Zlatibora prestati da bude gradilište?

Nije lako kada gradite i nije prijatno susedima, koji su takođe nekada gradili svoje objekte. Ovo mesto je u ekspanziji i nije realno očekivati da se sve završi u jednoj godini. Bićemo zadovoljni ako u narednih pet godina budemo izgraili sve ono što smo planirali u samom centru Zlatibora i da se posle toga posvetimo samom uređenju centra kao što smo uradili trg, jezero i tržni centar. Ima tu još parcela i objekata koji će se narednih godina graditi ali mi ćemo ograničiti trajanje tih radova u vidu roka od tri godine, kako i zakon nalaže, koji investitori moraju poštovati i privesti objekte nameni u tom roku. I nama je cilj da ne ometamo turiste, da nema buke i prljanja javnih površina kako se dešava tokom izvođenja radova. Obaveza onih koji grade jeste da svoja gradilišta zaštite i održavaju, naše komunalno preduzeće pritekne kada god je to potrebno. Trudimo se da zaštitimo javne površine ali i interese onih koji u blizini imaju svoje već izgrađene objekte. Kada mi završimo kompletno uređenje javnih površina, investitorima će biti lakše, manja pažnja će biti na njima jer će turisti imati neometano kretanje. Posebnu zahvalnost dugujemo svim turistima koji su u najvećem jeku radova ove godine, boravili na Zlatiboru. Pokazali su strpljenje i razumevanje koje je za poštovanje i svaku pohvalu“.

Završetak radova na trgu i jezeru, dočekali su različiti komentari. Kakav je vaš komentar na to?

„Ne trudimo se da svima ugodimo, mi radimo ono što je interes naših građana, naše opštine i države Srbije. Razvoj svoje opštine postavljamo tako što konsultujemo renomirane inostrane i domaće institucije i stručnjake i radimo po preporukama struke. Poštujemo i ideje naših predaka koji su imali vizije i za gondolu, za jezero i razvoj Zlatibora samo što tada nisu imali novac da to i realizuju. Naravno da pratimo savremene tokove jer mi se bavimo uslugama a da nismo pratili razvoj svetskih turističkih destinacija, ostali bi na nivou prvobitne zajednice. Danas ljudi, pre svega mladi, traže nešto novo, avangardno i mi treba nekom da se izvinjavamo zato što to želimo da pružimo, što smo uredili svoje mesto, što smo u njega udahnuli život, sreću i radost a voda je život. To jezero je bilo dotrajalo, zapušteno i prljavo, moralo je da pretrpi veliku rekonstrukciju i uređenje. Jezero koje su izgradili naši preci mi smo modernizovali, osvetlili i napunili vodom za piće i produžili mu život. Strategiju razvoja naše opštine, u saradnji sa domaćim stručnjacima, radio je norveški institut Niva a projekte koje sada radimo crpimo iz te strategije. Rasvetu za jezero i trg, kao i buduću fontanu, za nas radi i radiće nemačka kompanija iGuzzini, pa ako neko vređa tu rasvetu onda vređa i tu kompaniju. Ta ista firma ovakve i slične projekte realizuje i u drugim zemljama pa se ti isti kritičari tome, tamo negde u belom svetu oduševljavaju a na Zlatiboru to ne valja, ovde je kič i neukus. Projekat gondole realizujemo sa takođe četiri svetske kompanije i uspešno ga privodimo kraju. Ministarka Zorana Mihajlović je svojevremeno izjavila da smo nabavili polovnu opremu od firme koja je u stečaju. Zamislite taj neukus, laž, bruku i sramotu za državu Srbiju, da se u skupštini iznese takva neistina i oljaga jedna svetska kompanija. Kao što smo do sada radili, nastavićemo i dalje sa dobrom voljom i namerom a sve što drugi govore, ne govore o nama već o sebi Zlatibor je postao svetski turistički centar, ako to sada nekome smeta, mi ne možemo to da promenimo. Trg je bio autobuska stanica pod asfaltom, prekrili smo ga behatonom, uradili podno grejanje, izgradili prostor za ulične prodavce kako bi i njima i turistima bilo prijatnije, ali nekom ni to ne valja. Ako neko ne voli Zlatibor i sve to mu ne odgovara, imaju i druge planine, mi nikog ne osporavamo, o stilovima i ukusima ne raspravljamo.”

Pored centara, koji čini samo mali procenat ukupne teritorije, kako razvijate ostali deo Zlatibora?

“Samo 1,4 % ukupne teritorije Zlatibora čini površina pod građevinskim objektima, više teritorije ima pod vodenim površinama nego pod građevinskim objektima. Zlatibor ima prostor i širinu, naša sela su uređena i mogu da budu za primer ali na žalost javnosti se putem javnog servisa i drugih nacionalnih medija predstavljaju sela po Austriji, po Sloveniji i drugim stranim državama. Najvažnija razlika između tih i zlatiborskih sela je to što u našim selima ima mladih ljudi koji imaju sve uslove za život, zdravstvenu zaštitu, vrtić, školu, uređene saobraćajnice, imaju sve sadržaje koje imaju njihovi vršnjaci u gradovima. Oni u svojim selima imaju sve, dolaze im mini busevi, odvoze decu u vrtić, u školu, vraćaju ih a oni mogu da se bave svojim poslovima. To su iskustva koja smo donosili iz skandinavskih i drugih razvijenih zemalja, za to smo dobili nagradu ali u Srbiji to nije dobro. Taj odnos na žalost ovu zemlju neće povesti napred”.

Vaša težnja je da Čajetina postane i prva ekološka opština u Srbiji, da li je Zlatibor zdrava Srbija?

“Zlatibor je itekako zdrava Srbija a to će vreme najbolje pokazati. Zlatibor može da pruži sve ono što treba savremenom turisti a najbitnije i najvažnije je zdravlje. Zlatibor od kad je nastao važi za vazdušnu banju, tako je i danas, to ničim nismo ugrozili. Alternativnim izvorima energije sačuvaćemo i životnu sredinu. Na Zlatibor je stigao i gas pa će veliki broj objekata početi da ga koristi a podstičemo i razvijamo solarnu energiju. Uredili smo deponovanje čvrstog otpada, površinske i fekalne vode prečišćavamo i šale mo ih drugima prečišćene i bezbedne pa time pokazujemo društvenu odgovornost. Konstantno vodimo računa i štitimo životnu sredinu. Da nešto uništavamo mogu da kažu samo oni koji ne poznaju Zlatibor. Na proleće će tek doći do izražaja nove zelene površine u centru”.

Ko su mladi ljudi koji žive na Zlatiboru, da li su to samo rođeni Zlatiborci?

“Sve ovo što smo da sada radili od planske dokumentacije i infrastrukture uradili smo sa tim ciljem. Drugi samo pričaju o vraćanju mladih na selo ali ništa ne rade da se to i desi. Ako u selima nema puteva koji se i održavju, ako nema kvalitetne elektro mreže, vode, komunalnog uređenja, ako nema uređenih škola, zdravstvene zaštite, kultuno zabavnih sadržaja, ko će u tim selima da živi? Naša sela to sve nude i zbog toga mladi ne samo što ne odlaze već se i doseljavaju u naša sela. Ta centralizacija je sve upropastila. Mi koji smo ovde ostali, želeleli smo i hteli nešto da promenimo, gradili smo i radili sa našim ljudima. Ako se mladima stvori ambijent kao što imaju njihovi vršnjaci u gradovima ona oni ne odlaze nikuda. Digitalizacija je omogućila operativnost, ovde kada ujutru ustanete odmah ste operativni, u gradu nije tako. Činjenica je da će se pravo stanje pokazati posle popisa, gde će se videti porast broja stanovnika u našoj opštini a najvažniji je broj novorođene dece. Ovde se dešava život, objavio to RTS ili ne, ništa ne staje. Samo u ovoj godini smo obezbedili uslove za 200 radnih mesta za ljude koji prodaju svoje tradicionalne proizvode”.

Na šta su pre svega usmerena sredstva koja predviđa budžet za iduću godinu?

“Mi ne stajemo na ovome, da bi ostali konkurentni moramo da pratimo svetske savremene trendove. Razmišljamo da dalje razvijamo Zlatibor i da ga pomeramo malo iz ovog sadašnjeg centra ka periferiji i Ribničkom jezeru. Izgradnjom gonole smo stvorili ambijemt i mogućnost onima koji nas kritikuju da vide gde je i šta je Zlatibor. Sa početkom godine počinjemo izgradnju vodovoda Sušičko vrelo i sa tom zdravom vodom snabdemo Zlatibor, Čajetinu i ostala mesta a Ribničko jezero pripremamo za turističke svrhe. Plan je da na tom prostoru izgradimo turističke sadržaje pa će to biti novi Zlatibor- Zlatni grad. Tamo će biti sadržaji koji nedostaju savremenom turisti. Svake godine nudimo nešto novo jer turisti to očekuju. U narednoj godini ćemo nešto više razvijati zdravstvenu i sportsku infrastrukturu. Radićemo pešačke i biciklističke staze, za sada je već u planu krug od deset kilometara. Gondola stvara nove ideje, kojih će tek biti. Naša obaveza je da pratimo potrebe i interesovanja savremenog turiste, to konstantni i radimo kako bi što pre dostigli cilj koji smo postavili, milion gostiju i deset miliona noćenja na godišnjem nivou. Pokretanje gondole je samo završetak jedne faze tog projekta koja pokreće nove projekte. U planu je i još jedna gondola koja će sa međustanice na Ribničkom jezeru, turiste voziti na vrh Čigote”.

Zlatibor nije samo razvoj turizma, koliko se uporedo mora razvijati celokupan javni sektor kako bi bio oslonc i podrška?

“Mi smo shvatili da moramo da imamo svoje javno preduzeće koje može da odgovori ovim zahtevima pa smo ulagali u razvoj naših javnih preduzeća. Razumeli smo da nije dobro da se ona privatizuju jer se to svugde u svetu pokazalo kao negativna praksa. Prilikom studijskih poseta su nam sugerisali da ono što je lokalni ili nacionalni interes ne treba otuđivati jer se stvara mogućnost monopola. Mi smo ojačali naša preuzeća. Naše JKP Zlatibor sada ima veći budžet nego što je to 2005.godine imala opština. Naša preduzeća su kadrovski i tehnički osposobljena da sve možemo sami da odradimo a i kada treba brzo i lako intervenišemo. To se najbolje pokazalo ove godine prilikom rekonstrukcije trga, naša javna preduzeća su bila glavni nosioci izvedenih radova”.

Na koji način birate rukovodeće ljude svojih javnih preduzeća i ustanova?

“Mi stalno govorimo da se bavimo životom a ne politikom. Trudimo se da biramo kavalitetan kadar koje iz male sredine nije lako iznedriti. Kod nas nema uslova da se učlanite u sranku da bi ste bili direktor. Mi vrednujemo u kvalitet i znanje takvih ljudi i to je za nas najbitnije. To su ljudi koji rade u interesu svoga mesta, a ne u ličnim interesima. Takvi ljudi su dragoceni ljudi koje treba čuvati. Mi smo ovoliko godina na vlasti jer nikog ne uslovljavamo niti ucenjujemo. To je model za razvoj i napredak Srbije. Naši ljudi postaju direktori u dvadesetin godinama i opravdali su to poverenje. Mi se ovde svi dobro poznajemo, znamo ko je iz kakve porodice i šta od njega možemo da očekujemo. Čovek se postaje u porodici, ostalo je rad i dobra namera. Posebno smo ponosni na to što mladi ljudi ovde imaju poverenje u ono što radimo i pružaju nam iskrenu podršku”.

Šta bi ste poželeli svojim sugrađanima, turistima i svim građanima u Novoj 2021.godini?

“Ispred svega svima želim dobro zdravlje i da se ovakva godina nikada više ne ponovi. Da svi više brinu o sebi ali i drgima, da jedni druge pomažemo jer zajedništvo je najveća snaga u svakoj borbi.  Da sačuvamo sebe, savladamo sve prepreke koje su nam  preprečile puteve i još jači nastavimo uspešno dalje”.