Problemi u ponašanju kod dece sa autizmom i kako se snaći sa njima?
Problematična ili negativna ponašanja kod dece i adolescenata sa autizmom prouzrokuju najviše stresa kod roditelja ili staratelja. Prvi korak u rešavanju ovog problema jeste da uočimo šta je na prvom mestu izazvalo neprikladno ponašanje.
Sva deca se nekada mogu ponašati na način koji nije prikladan i koji je roditeljima teško da kontrolišu. Međutim kod dece sa autizmom problemi u ponašanju mogu biti znatno izraženiji i učestaliji.
Neki od problema mogu biti:
– neizvršavanje naloga
– ponašanje koje nije u skladu sa socijalnim normama ( skidanje, vrištanje u javnosti i sl.)
– agresivno ponašanje
– samostimulativno ponašanje kao što su “rocking” tj. klaćenje, ili lupanje rukom o tvrde predmete
– samopovredjivanje ili povredjivanje drugih.
Zbog čega se javljaju negativna ponašanja?
Deca sa autizmom se mogu ponašati na gore navedene i slične načine usled:
– nerazumevanja socijalne situacije u kojoj se nalaze
– nerazumevanja verbalnih i neverbalnih načina komunikacije
– nerazvijenih sposobnosti zahtevanja odnosno pokazivanja svojih potreba
– anksioznosti
Takodje ponašanje Vašeg deteta može imati određene okidače koji mogu biti:
- rutine i rituali
- tranzicija
- senzorna preosetljivost
- nerealna očekivanja
- umor
- nelagodnost
- druga stanja
– Rutine i rituali – Deca sa autizmom vole poznata i predvidljiva okruženja pa usled toga mogu postati uznemireni kada se rutine izmene. Na primer, vaše dete se može uznemiriti ako u školu krenete drugim putem ili ako u poznati prodavnicu uđete na druga vrata i sl.
– Tranzicija – Vaše dete možda ne razume kada je vreme da se prebaci sa jedne aktivnosti na drugu, ili kao i deca tipičnog razvoja, jednostavno ne želi.
– Senzorna preosetljivost – Ako je vaše dete senzorno preosetljivo ono može imati problem sa odredjenim strukturama ( taktilna preosetljivost), zvukovima ( auditivna preosetljivost), položajem tela ( propriocepcija) i sl. što može izazvati burne reakcije kada je izloženo takvim senzornim inputima.
– Nerealna očekivanja – Kao i deca tipičnog razvoja i deca sa autizmom mogu biti frustrirana ako od njih očekujemo stvari za koje jednostavno nemaju veštine.
– Druga stanja – Vaše dete može imati i druga stanja poput OKP-a tj. opsesivno-kompulzivni poremećaj, epilepsiju ili ADHD tj. poremećaj pažnje sa hiperktivnošću.
Šta možemo da uradimo?
Da bismo razumeli zašto se dete ponaša na određeni načim, moramo razumeti šta izaziva tavko ponašanje i šta dete dobija od toga.
Pokušajte ponašanje da svedete na ABC listu:
- Antecedents – ovo su okidači za ponašanje
- Behaviour – ovo je način na koji dete reaguje na okidač
- Consequences ili posledice i “nagrade” – odnosno šta dete dobija pokazanim ponašanjem. Na primer, detetu nakon prikazanog ponašanja može biti dozvoljeno da se povuče iz situacije koja mu nije odgovarala i time biti nagradjeno.
Možemo raditi na rešavanju problema tako što ćemo menjati okidače ponašanja ili nagrade koje dete dobija.
Prvi korak: Izaberite ponašanje, npr. “rocking” i plakanje
Drugi korak: Identifikujte okidače ponašanja i nagrade za ponašanje
Okidače i nagrade možete identifikovati tako što ćete voditi dnevnik o ponašanju 1-2 nedelje. Takodje, bilo bi dobro uključiti 2 vikenda u dnevnik jer se vikendom menjaju porodične rutine.
Primer:
Ponašanje: Klaćenje i plakanje.
Kada se dešava: 08.12.2018. u 16h.
Gde se dešava: U kolima na putu iz škole kući.
Šta se desilo pre negativnog ponašanja: Stali u radnju po namirnice.
Šta se desilo posle: Pokušavanje smirivanja deteta, zatim odlazak kući bez namirnica.
U ovom primeru možemo zaključiti da je okidač za negativno ponašanje prekidanje rutine, a nagrada za “rocking” i plakanje je vraćanje u rutinu ( roditelj je otišao kući bez namirnica). Ponekada može biti više od jednog okidača za određeno ponašanje.
Treći korak: Napravite promene.
Kada znate šta su okidači i šta dete dobija prikazanim ponašanjem, možete napraviti određene izmene.
- Organizujte predvidljive rutine koristeći na primer vizuelni raspored. Aktivnosti za taj dan prikažite detetu slikama.
- Pripremite dete za promenu rutine tako što ćete mu dati upozorenje da dolazi do promene. Ako iskoristimo navedeni primer onda bismo detetu mogli da prikažemo sliku prodavnice. Na primer, prikažite detetu sliku škole, zatim prodavnice, zatim kuće.
- Takođe, možete početi tako što ćete dete lagano uvoditi u promenu. Možete probati sa kratkotrajnim ulaskom u prodavnicu gde ćete dete nagraditi ( ukoliko nije pokazalo negativno ponašanje) nečim što ono voli.
- Komunicirajte jasno sa decom. Vodite računa da zaista obraćaju pažnju na to što govorite. Koristite jasne i kratke naloge.
- Učite dete kako da traži stvari koje želi. Zahtevanje predstavlja jednu od najvažnijih stvari u procesu komunikacije.
- Probajte da smireno ignorišete ponašanje kada je ono negativno ali zato svako pozitivno ponašanje odgovorite nagradom.
Za učenje svih veština kao i za korigovanje ponašanja važno je da dete bude motivisano. Ako dete nije motivisano ono neće imati potrebu da uči, da se igra niti da učestvuje u socijalnoj interakciji.
Ukoliko vam je potrebna konsultacija na ovu ili neku drugu temu putem DokTok platforme, odaberite lekara i zakažite svoju konsultaciju putem linka.
A ukoliko ste i sami lekar ili psihoteraput i želeli biste da pružate svoje usluge na našoj platformi pridružite se DokTok timu.
Naslovna fotografija preuzeta sa www.doktok.rs
