Zalet IKT sektora

Nekoliko godina unazad u Srbiji IKT sektor beleži uzlet sa potencijalom za još značajniji rast, dok je u poslednjih sedam godina neto vrednost izvoza tog sektora povećana više od sedam puta. Jedina dva proizvoda koja su u 2015. imala bolji izvozni rezutat su kukuruz i smrznuto voće, navode ekonomisti u novom broju časopisa MAT.

Kada se govori o rastu, ekonomisti ističu da se to odnosi pre svega na IKT usluge, a unutar njih kompjuterske usluge.

S obzirom da na to da IKT sektor u Srbiji karakteriše izrazita heterogenost, njegov drugi segment- segment IKT prerađivačke industrije za sada značajno zaostaje.

Izvozni prihodi od IKT usluga u Srbiji u periodu od 2008. -2015. utrostručeni su, a od kompjuterskih usuga čak učetvorostručeni.

To ipak, kako se navodi, nije bitno nadoknadilo zaostajanje za evropskim zemljama u ovom sektoru budući da su izvozni prihodi od IKT usluga u zemljama Centralne i Istočne Evrope u istom periodu uvećani 2, 45 puta slično kao u i u zemljama evrozone 2, 44 dostigavši na kraju 2015. 15, 2 milijardi evra, odnosno 214, 1 milijardi evra respektivno.

Dinamičan rast izvoza poređenog sa izvozom nama bliskim zemljama nije obezbedio i njegovu apsolutnu značajanost u međunarodnim razmenama, navodi se u časopisu Makroekonomske analize i trendovi-MAT. Za Srbiju ovaj sektor postaje sve bitniji kako zbog male vrednosti domaćeg BDP-a, tako i slabih ukupnih izvoznih performansi.

Posmatrano među evropskim tržištima u razvoju , od Srbije veću relativnu značajnost izvoz IKT usluga za BDP ima još jedino u Estoniji, gde je njegov udeo 2, 52 odsto BDP-a. S druge strane Srbija je sa 14, 3 odsto drugo rangirana i po učešću izvoza ICT usuga u ukupnoj vrednosti izvoza usluga.

Sektor ICT u razmeni sa inostranstvom generiše visok suficit.

Vrednost neto izvoza sektora je agregatno posmatrano od 2008. uvećana 7, 3 puta, dok se kod kompjuterskih usluga njegovo kretanje najbolje opisuje eksponencijalnim trendom.

Ekonomisti u MAT-u navode da su jedina dva proizvoda koja su u Srbiji tokom 2015. imala bolji neto izvozni rezutat (odnosno, koja su sa vecim doprinosom smanjenju spoljnotrgovinske neravnoteže) kukuruz i smrznuto voće.

Kuriozitet je da sektor IKT usluga odlične performanse ostvaruju bez ozbiljnijeg prisustva stranih strateških kompanija, navode je ekonomisti. Njihovo odsustvo se oseća u segmentu IKT prerađivačke industrije, gde je pored ljudskog kapitala potrebno imati još i vrhunsku tehnologiju, novac i ekonomiju obima.

Veliki broj starteških IKT kompanija sa proizvodnim kapacitetima je prisutno u regionu, a Srbija se, kako navode ekonomisti u MAT-u mora potruditi da privuče neke od njih ili njima sličnih.

Takođe, za dalji razvoj potencijala IKT u zemlji je značajnije ulaganje u edukaciju, stalno unapređenje i usklađivanje našeg obrazovnog sistema s potrebama tržišta.

Ekonomisti u MAT-u ističu da je potreba za povećanjem upisnih kvota za ovu granu industrije očigledna, treba raditi i na unapređenju kvaliteta obrazovanja prilagođavanjem studijskih programa postojećim trendovima u ovoj oblast i kreiranju postavki za njihovo širenje.