“Rosumovi univerzalni roboti” premijerno u užičkom pozorištu

Predstava R.U.R. Rosumovi univerzalni roboti, po tekstu Karela Čapeka u režiji Dragane Varagić biće premijerno izvedena na sceni Narodnog pozorišta Užice 8.juna. Ovo je 557 premijera ovog teatra. Projekat je podržalo Ministarstvo kulture Vlade Republike Srbije.

U predstavi igraju Dejan Maksimović, Vanja Kovačević, Divna Marić, Tijana Karaičić Radojičić, Vahidin Prelić, Igor Borojević, Hadži Nemanja Jovanović, Branislav Ljubičić, Nikola Penezić, Aleksandar Stojić i dečak Vasilije Savić.

“Nema mngo komada koji izmisle novu reč koja postane sastavni deo jezika. Jedan koji je to uradio je Karel Čapekov “RUR: Rosumovi univerzalni roboti” koji je imao svoju premijeru pre 100 godina u Pragu. Svaki put kad upotrebimo reč robot da označimo humanoidnu mašinu, koristimo reč koja je nastala u Čapekovom komadu. Komad je bio izuzetno popularan u vreme kada je nastao i imao je i Brodvejsku premijeru 1922. god. sa podelom koja je uključivala najveća glumačka imena tog vremena…Naša današnja fascinacija veštačkom inteligencijom govori da je krajnje vreme da se ponovo okrenemo ovom komadu.

Kakav je to komad u stvari? Dramska distopija koja napada nauku i tehnologiju? Donekle…Ja ne vidim komad kao anti-naučni… Cilj Čapekovog napada nije tehnologija već njeno komercijalno iskorišćavanje. Ono za šta se Čapek zalaže je da nova tehnologija ne postane rob profitnih motiva.”

Iz članka Majkla Bilingtona (najvećeg britanskog pozorišnog kritičara) “Rat robova: Posle 100 godina vreme je da ponovo igramo Čapekov RUR u pozorištu” Gardijan, 7. januar 2021.

„Postavljanje ovog pozorišnog komada u užičkom pozorištu vremenski se poklapa sa pojavom globalnog straha i gnušanja pred idejom da se Veštačka Inteligencija može baviti duhovnim stvarima kao što je umetnost. Osetili smo ugroženost, možda i po prvi put kao vrsta. Da li su ljudi DOVOLJNO stvaralačka bića, koliko smo zaista originalni a koliko oponašamo, ko to krade od nas a da mi nekada nismo ukrali, i napokon: da li samosvest, stvaralaštvo, a time i Duša mogu nastaniti obličje koje nije Čovekovo? Čak i da je tako, šta nas, osim Ega i Narcisa, sprečava da se tome radujemo?

Ako brige, bojazni i strahove zakopavaš, tu izrastaju mržnja, gnev i osuda. Zato prići i spoznati nepoznato, pa znati i umeti ako do zloupotrebe dođe. A doći će neizbežno. No, kad je već tako, uhvatiti odmah na početku svoj kraj i povući svim snagama. Moguće i dobrobit prevagne“.

Fotografije—Božidar Živanović