Čisti dimnjaci- kvalitetniji vazduh
U cilju prevencije i smanjenja aerozagađenosti i adekvatnog i pravovremenog održavanja odžaka i ložnih uređaja u Užicu će po prvi put o trošku grada besplatno biti očišćeno 36 dimnjaka na individualnim objektima koji greju veliki kotlovi za etažno i centralno grejanje kapaciteta iznad 50 kW i koji kao energente koriste drvo i ugalj.
Akcijom je obuhvaćeno čišćenje 36 dimnjaka, dimnjača i ložnih uređaja, i podrazumevaju kotlove za centralno i etažno grejanje, ne i šporete namenjene za grejanje jedne prostorije, ističe Dunja Đenić, gradska većnica za zaštitu životne sredine.
Precizira da će se od ukupno 36 dimnjaka i kotlova, čistiti 30 kotlova koji kao energent koriste čvrsto gorivo (ugalj i drva), 3 kotla na pelet i 3 kotla na gas.
Osim mehaničkog čišćenja radiće se i merenje dimnih gasova pre i nakon čišćenja u cilju poređenja razlike emitovanih gasova, kao i uporedna analiza emitovanih gasova koji nastaju prilikom sagorevanja uglja i drva, odnosno peleta i gasa.
Đenićeva naglašava da se praćenje kvaliteta vazduha na teritoriji grada Užica sprovodi u skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha, kao i Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha i Uredbom o utvrđivanju programa kvaliteta vazduha u državnoj mreži već više od 20 godina. Dodaje da se kontrola kvaliteta vazduha sprovodi u okviru državne mreže stanica na tri lokacije i lokalne mreže stanica na četiri lokacije. Kontrola u okviru lokalne mreže stanica se sprovodi na osnovu Programa monitoringa vazduha na koji saglasnost daje nadležno Ministarstvo, a da grad Užice i Zavod za javno zdravlje Užice, kao ovlašćena i akreditovana ustanova, ugovaraju na godišnjem nivou monitoring kvaliteta vazduha.
Gradska većnica za zaštitu životne sredine podseća da je u skladu sa Zakonskim obavezama izrađen i usvojen Kratkoročni akcioni plan zaštite vazduha na koji je saglasnost dalo nadležno Ministarstvo i da ovaj Plan sadrži mere koje se kratkoročno preduzimaju u cilju smanjenja rizika ili trajanja prekoračenja. Kaže da je u toku izrada Plana kvaliteta vazduha sa ciljem da se postignu odgovarajuće granične vrednosti ili ciljane vrednosti utvrđene Uredbama o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha.
Na pitanje kako u Užicu sarađuju nadležne institucije i građani i koliko su proverene informacije koje meštani dobijaju o zagađenju vazduha, Đenićeva ističe da kontrolu kvaliteta vazduha na teritoriji grada Užica sprovodi Zavod za javno zdravlje kao ovlašćena i akreditovana institucija na osnovu godišnjeg ugovora sa Gradom, a da se rezultati svih merenja redovno objavljuju na sajtu grada i na sajtu Zavoda. Građane uverava da je svaka sumnja u verodostojnost dobijenih rezultata apsolutno bespotrebna, obzirom da se radi o akreditovanoj ustanovi, kojoj je sertifikat o akreditaciji dodelilo Akreditaciono telo Srbije, a kojim se potvrđuje zadovoljenje svih zakonskih standarda.
Ključna lokacija u okviru državne mreže stanica je upravo Automatska merna stanica kod starog Dečjeg dispanzera koja je uspostavljena 2010. godine kada je na području čitave Srbije postavljeno ukupno 28 mernih stanica na kojima se meri i najveći broj parametara značajnih za ocenu kvaliteta vazduha.
Od parametara ovde se 365 dana godišnje mere suspendovane čestice PM10, sadržaj teških metala (olova, kadmijuma, nikal i arsen) u suspendovanim česticama PM10, azot dioksid I ugljen monoksid. Rad i održavanje stanice finansira se od strane Agencije za zaštitu životne sredine, kaže Dunja Đenić, članica Gradskog veća za zaštitu životne sredine u Užicu, koja kao nedostatak ove stanice ističe česte prekide u radu, usled zastoja uređaja. Takođe, po njenim rečima mana merne stanice je nedostatak opreme za prikazivanje podataka o satnim vrednostima.
Boraveći nedavno u Kopenhagenu, Đenićeva navodi ovaj grad kao izuzetan primer dobre prakse u oblasti zaštite životne sredine. Kaže da se Kopenhagen pre svega ističe po visokom nivou znanja i informisanosti građana o problemima i značaju zdrave životne sredine. Najviše pažnje se polaže korišćenju obnovljivih izvora energije za proizvodnju električne i toplotne energije, ali i ulaganjem u mere energetske efikasnosti. Sebi su postavili visoke ciljeve za postizanje energetske nezavisnosti do 2050. godine, a sve zahvaljujući obnovljivim izvorima koji su im dostupni, pre svega energije sunca i vetra i geotermalne energije, prenosi ona stečena iskustva. Ističe da je u Kopenhagenu u svrhu proizvodnje energije izgrađeno i nekoliko spalionca komunalnog otpada, a jedno od najnovijih postrojenja nalazi se u samom srcu grada, pa i pored toga Kopenhagen nema problema sa kvalitetom vazduha. Takođe, jedan od glavnih benefita koji idu u prilog čistijem vazduha jeste masovna upotreba bicikala kao prevoznog sredstva. Konfiguracija terena, ravničarski predeli i saobraćajna infrastruktura maksimalno je prilagođena vožnji bicikala, čime se i objašnjavaju hiljade bicikala koji vam dolaze u susret nasuprot samo nekoliko desetina automobila, ocenjuje ona.
Ovaj tekst je deo projekta “Informisani lakše dišemo” koji je sufinansiran sredstvima grada Užica za sufinansiranje projekata civilnog društva iz oblasti zaštite i unapređenja životne sredine za 2017. godinu
