Akutno oštećenje bubrega – bolest savremenog čoveka

Svake godine drugog četvrtka u martu obeležava se „Svetski dan bubrega”. Ove godine je ovaj dan tematski posvećen nefrološkom zbrinjavanju u masovnim nepogodama. Ovim nefrološka zajednica želi da unapredi svakodnevnu praksu, lečenje i da podigne svest o značaju bubrega za zdravlje ljudi.

Tim povodom aktuelna tema je akutno oštećenje bubrega, koji je globalni problem i poseban klinički izazov, jer je prisutan na svim nivoima zdravstvene zaštite, od bolesnika na ambulantnom praćenju do onih koji su upućeni na bolničko lečenje i tokom lečenja u intenzivnoj nezi jer zahteva produženi boravak i lečenje u bolnici, ima veliki mortalitet i povećava cenu lečenja obolelih.

Na pojavu akutnog oštećenja bubrega utiču pored socio ekonomskih karakteristika društva:

• tehnološka dostignuća,
• stanje i organizacija zdravstvene službe i
• povećanje broja stanovnika starije dobi.

Sa nastajanjem akutnog gubitka funkcije bubrega povezani su brojni i različiti etiopatogenetski faktori i faktori rizika. Da bi bolest bila blagovremeno prepoznata, započeto lečenje i tako popravljen ishod, kreiran je model za rano prepoznavanje akutnog oštećenja bubrega. Pored toga zbog najboljeg pristupa za prevenciju, analiziraju se pored osnovne bolesti , komorbiditeti, klinička manifestacija, težina, broj epizoda akutnog oštećenja bubrega, prisustvo proteinurije i povezanost sa komplikacijama i progresijom u hroničnu bubrežnu slabost ili smrtnim ishodom.

Za preciznije utvrđivanje postojanja akutnog oštećenja bubrega važan je dijagnostički pristup i upotreba biomarkera čija je uloga da pomognu u lakšem uočavanju i izdvajanju stadijuma ovog kliničkog sindroma i  kliničkih varijacija, čime je potkrepljena subjektivna procena lekara kliničara i olakšana pravovremena odluka za započinjanje lečenjem specifičnim metodama i izbor lečenja zasnovan na dokazima.

Posebno se obraća pažnja na izmenjen farmakodinamski profil lekova u akutnom oštećenju bubrega zbog čega se lekovi pažljivo doziraju da bi se izbegao neželjeni efekat i osigurala njihova efikasnost. Zbog nestabilne i promenljive funkcije bubrega i promena u metabolizmu moguće su interakcije izmedju lekova zbog čega je neophodno praćenje neočekivanih neželjenih dejstava lekova posebno onih sa uskim terapijskim opsegom.

Cilj prevencije i lečenja akutnog oštećenja bubrega je usporavanje i sprečavanje potencijalnog oštećenja drugih organa. Iako su intenzivna istraživanja na polju nastanka i evolucije akutnog oštećenja bubrega i dalje su prisutne nedoumice o kompleksnim mehanizmima i promenama u homeostazi organizma.

Opšti je stav da je akutno oštećenje bubrega bolest koja može da se prevenira i leči. Zato su kreirani brojni programi i algoritmi koji sadrže anamnestičke, kliničke, biohumoralne podatke i funkcionalne testove koji pomažu u proceni faktora rizika i visoko rizičnih bolesnika. Zaključci dobijeni ovakvom analizom, pored ranog uključenja nefrologa, pomažu u proceni visokorizičnih bolesnika i pravovremenom izboru adekvatnih procedura za lečenje kao i postizanje glavnog cilja, a to je efikasnija kontrola ishoda, bolji oporavak i preživljavanje obolelih sa akutnim oštećenjem bubrega.

Više o ovoj temi možete pročitati u monografiji “ Akutno oštećenje bubrega –aktuelni problemi u klinčkoj praksi “ u izdanju Zadužbine Andrejević autora dr Danijele Tasić.

Ukoliko vam je potrebna konsultacija na ovu ili neku drugu temu putem DokTok platforme, odaberite lekara i zakažite svoju konsultaciju putem linka.