Čajetina- Za pravilno upravljanje otpadom i odnos prema životnoj sredini najvažnije je znanje

Opština Čajetina je započela primenu Lokalnog plana upravljanja otpadom. Prve aktivnosti ovog strateškog dokumenta odnose se na edukaciju stanovništva  a pre svega zaposlenih u lokalnoj  samoupravi koji moraju biti primer pravilne primene donetih odluka. Konsultovani su građani i pravni subjekti, sagledani svi njihovi problemi i stavovi pa se može reći da su u izradi ovog dokumenta učestvovali svi činioci  kako bi doneti plan bio što pristupačniji i primenljiviji.

Izrada lokalnog plana za upravljanje otpadom u lokalnoj samoupavi opštine Čajetina trajala je oko 18 meseci. Plan je izradio lokalni tim koji su činili ljudi zaposleni u lokalnoj samoupravi zajedno sa domaćim i stranim stručnim konsltantima iz te oblasti. Izradu dokumenta pratila je i Stalna konferencija gradova i opština. Nadležni u lokalnoj samoupravi ističu kao značajnu pre svega metodologiju izrade plana.

„Mislim da nikada nijedan strateški dokument nije rađen na takav način. Kada smo krenuli da radimo kroz radionice na edukaciji bilo je najvažnije sticanje znanja koje bi nam pomoglo da stanemo na svoje noge i krenemo da radimo sami u oblasti zaštite životne sredine. U samom startu nismo ni bili sigurni da li ćemo uspeti da stignemo do realizacije. Na početku smo se oslanjali na konsultante koji su obrađivali podatke koje smo im mi davali. Posle svih tih radionica u koje smo uključili sve činioce iz lokalne samouprave, javnog i privrednog sektora kao i učenike, imali smo dovoljno informacija koje su nam pomogle da definišemo osnovu našeg plana. Zbog toga je ovaj strateški plan jedinstven, jer su u njegovu izradu uključeni stavovi čitave zajednice“, kaže jedna od članica Saveta, rukovodilac Komunalnog sektora u KJP Zlatibor, Vera Blagojević.

Specifičnost opštine Čajetina, koja je otežavala donošenje prave strategije, jeste što ova opština nema stalan broj stanovnika. Stalan broj ljudi živi u varošici Čajetina dok na Zlatiboru stalno boravi samo jedan procenat stanovništva. Onaj veći deo čine vlasnici apartmana koji su na Zlatiboru povremeno a najveći broj čine gosti koji su konstantno promenljiva kategorija. Najveći broj ljudi dolazi iz sredina gde primarna selekcija otpada nije zastupljena i nije deo njihove svakodnevice. To je za radni tim bio izazov, kako uvesti primarnu selekciju tamo gde stanovnici nisu stalni već se neprekidno smenjuju.

„Kada smo došli do jednog okvirnog dokumenta, dali smo ga na javni uvid na koji su bili pozvani svi građani sa teritorije opštine i ulože eventualne primedbe. Plan je predstavljen svim mesnim zajednicama i turističkim činiocima a tek onda došao na usvajanje. Ono što je novina u donošenju jednog strateškog dokumenta jeste njegova skraćena verzija. To je brošura koja na sadržajan i slikovit način prikazuje sam plan, kako bi svaki pojedinac mogao da bude dovoljno edukovan i spreman da se uključi u realizaciju“, ističe Blagojevićeva.

Ono što je u startu bio prioritet jeste edukacija zaposlenih u lokalnoj samoupravi i svim javnim preduzećima, kako bi bili primer građanima ali i kadri da odgovore na sva njihova pitanja i zahteve. Bili su svesni da najgore šo bi moglo da se desi jeste da neko od zaposlenih u javnom sektoru ne bi mogao da odgovori nekom od građana na bilo koje pitanje koje se tiče ovog strateškog dokumenta i teme primarne selekcije. Podizanje kapaciteta znanja tih ljudi kroz radionice i druge edukativne korake, značilo je podizanje čitavog plana na zdrave i čvrste noge.

U timu posebno ističu saradnju sa predškolskim i školskim ustanovama. Shvatili su nadležni u lokalnij samoupravi da su deca najbolji ambasadori promocije njihovih namera. Edukovana deca i njihovo pravilno ophođenje i postupanje sa otpadom, garancija su uspeha sprovođenja plana, njegove primene i opstanka.

Od presudnog značaja za ozbiljno suočavanje sa problemom selekcije i odlaganja otpada za Čajetince je bilo viđeno iskustvo Švetske, studijske posete ovoj zemlji i razumevanje primera dobre prakse. Švedska je svakako najdalje otišla u rezultatima u ovoj oblasi ali njihova iskustva su itekako primenjiva i u Srbiji. Ono što je važno jeste dobra volja, upornost i pravilno postupanje u svakom koraku, bez izuzetka.

Doneti Plan upravljanja otpadom, koji je skupština usvojila februara ove godine, znači kompletnu promenu sistema upravljanju otpadom. Na ulicama Zlatibora i Čajetine više neće biti kontejnera za javnu namenu. Svako domaćinstvo u Čajetini i Zlatiboru, u individualnom tipu stanovanja, dobiće dve kante, plavu i zelenu. U plavu će odlagati suvi otpad a u zelenu mokri otpad i pepeo. Izazov, za neki novi nivo realizacije i nadogradnje plana je i treća kanta u koju bi se izdvajao bio otpad.

U kolektivnom vidu stanovanja predviđeno je da svaka zgrada ima kontejnere zatvorenog tipa, unutar svog dvorišta ili svojih prostorija koje moraju biti dostupne komunalnim vozilima. Za kvalitet primarne selekcije i komunikaciju sa stanarima nadležni će biti upravnici stambenih zgrada. Na pojedinim lokacijama, kao što je i Tržni centar Zlatibor, biće postavljena reciklažna ostrva, zarvoreni i lepo uređeni prostori u kojima će građani imati mogućnost da pravilno, uz selekciju, odlože svoj otpad.

Da bi sistem mogao da funkcioniše on mora biti jednostavan i pre svega dostupan i lak za primenu. Plan lokalne samouprave je formiranje tima koji će na terenu raditi samo edukaciju stanovništva kako bi im na što jednostavniji načim pokazali kako da selektuju otpad i kako da ga dele u dve kante.

Sela opštine Čajetina su još jedna kategorija za koja je predviđena posebna strategija, koja bi u ovom trenutku na najbolji način rešila pitanje selekcije. Idealno ali ne i realno bi bilo da se to realizuje u svim selima.

„Doneli smo odluku da u selima Mačkat, Kriva Reka, Sirogojno, Šljivovica i Gautovac, u centralnim ušorenim delovima, primenimo sistem primarne selekcije putem dve kante, dok će u ostalim delovima tih i drugm selima ostati postojeći kontejneri. Ono što očkujemo od stanovnika tih sela jeste da u kontejnere odlažu isključivo komunalni otpad ali ne i gume i bio otpad koga je do sada u tim kontejnerima uglavnom bilo najviše. Radimo takođe i na rešavanju pitanja odlaganja otpada životinjskog porekla koga, bez obzira što zakon to zabranjuje, još uvek ima u kontejnerima. Prerađivači mesa sa naše teritorije i sada imaju mogućnost da taj otpad predaju po procedurama koje to regulišu ali na žalost dosta je onih koji ih se ne pridržavaju. Lokalna samouprava će učiniti dodatne napore da pomogne da se taj problem reši ali i naći način da se zakon koji to reguliše više ne kši“, kaže Vera Blagojević.

Plan uspostavljanja sitema „dve kante“planiran je za idući godinu ali on ne zavisi od lokalne samouprave. Iako su, putem donacije, sredstva obezbeđena, nabavku vrši Republika odnosno Ministarstvo životne sredine u saradnji sa Ministarstvom finansija. Trenutna iformacija je da će se raspodela sredstava izvršiti do juna sledeće godine ali ne postoje čvrste garancije pa se tačan datum ne može odrediti. Donacijom će biti obezbeđeno sedam hiljada kanti za suvi otpad dok će nabavku isto toliko kanti, za mokri otpad, finansirati lokalna samouprava. Iz doniranih sredstava će biti obezbeđena i jedna smećara zapremine 16 kubnih metara kao i 40 žutih kontejnera za staklo.

Plan predviđa da se sadašnja količina komunalnog otpada koji se odlaže na Sanitarnu deponiju Duboko, smanji na jednu trećinu što će znatno smanjiti postojeće troškove deponovanja koji nisu mali.

„Mi imamo dosta zelenog otpada koji ni sada ne bi trebao da se nalazi u kontejnerima komunalnog otpada. Pored tog biorazgradivog otpada tu je kuhinjski otpad a sve to je moguće tretirati na kompostani koju planiramo da uspostavimo na teritoriji naše opštine. Plan nam je da u Duboko odlaze samo suve frakcije otpada. Kada sistem postavimo na osnovne i zdrave noge, razmišljaćemo o unapređenju selekcije svake vrste koja pripada posebnim tokovima otpada. U planu smo detaljno razradili svaku vrstu otpada i šta sa njim, gde gume, gde otpadna ulja, gde elektronski otpad, gde medicinski otpad ali nije moguće ceo plan, koji je strateški, realizovati od samog starta. Ići ćemo korak po korak ali sigurni da se na ono što smo uradili i uspostavili više nećemo vraćati“, ističe Vera Blagojević.

Opština Čajetina je ozbiljna u nameri da postane prva ekološka opština u Srbiji pa je Strateški plan upravljanja otpadom od presudnog značaja za ostvarenje te namere.

Podsetimo da je opština Čajetina, pored Šapca, jedina lokalna samuprava u Srbiji koja je komunalno opremila čitavu svoju teritorinu. Inače na područiju opštine Čajetina ne postoji više ni jedna divlja ali ni sanitarna deponija. Uspostavljanjem novog sistema upravljanja otpadom, u urbanim delovima više neće biti ni vidljivih kontejnera što se do sada još nigde u Srbiji nije desilo. Ovakav način upravljanja otpadom karakterističan je samo za visoko razvijene evropske zemlje. Čajetina kao primer vidi Švedsku, koja je i projektno podržava u ostvarenju ciljeva a zbor učitelja je svakako presudan jer se učeći od prvih, a Švetska je prva u svetu u ovoj oblasti, može uzeti najviše znanja i postići najviše dobrih rezultata.

Tekst je deo projekta “Ekološki razvoj Čajetine i Zlatibora kroz upravljanje otpadom” koji je sufinansiran sredstvima opštine Čajetina za sufinansiranje projekata  proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2019. godini.