Čuvajmo sećanja i spomenike

Istorija koja se 29. novembra 1941. godine desila na Kadinjači ne sme se zaboraviti i mora se govoriti istina o tom i drugim događajima, istakao je uoči 75 godišnjice bitke na Kadinjači, istoričar Predrag Marković.

On je poručio da ne možemo da se ne divimo mladim ljudima koji su predvođeni 23-to godišnjim komadantom izginuli na Kadinjači braneći svoj grad. Dodao je da ne postoji opravdanje da zaboravimo činjenicu da je partizanski pokret bio najveći pokret otpora u Evropi tokom Drugog svetskog rata i istovremeno oličenje rodoljublja.

Marković je na tribini povodom 75. godišnjice bitke na Kadinjači govorio u Užicu rekao da je sramotno što mladi malo znaju o ovom istorijskom periodu, ali da je za njega dobra vest da im podela na partizane i četnike ništa ne znači. Siguran sam da ako pokažu interesovanje i nešto nauče to neće biti ideološki i zato ih treba obrazovati da partizansko oslobodilačku tradiciju prihvate kao svoju, savetuje Marković.

On je podsetio da su pekari, tkači, obućari i njihovi šegrti iz Užica na Kadinjači izginuli za slobodu iako nisu bili ratnici i zato je žrtva njih 233 nenadoknadiva.

Ne treba da imamo iluziju iz partizanskih filmova da je bilo lako ubiti elitnog vojnika iz Nemačke i treba da se ponosimo jer smo i na Kadinjači dokazali da smo najbolji u borbi za slobodu, tvrdi Marković koji je naučni savetnik na Institutu za savremenu istoriju u Beogradu.

Kao neko ko se bavio istorijom raspada socijalističke Jugoslavije, iz kog perioda i potiču brojni spomenici, Predrag Marković naglašava da imamo zadatak da ih čuvamo.

Očigledan primer da spomenike ne treba rušiti je centar Budimpešte gde je podignut ogroman spomenički kompleks posvećen Crvenoj armiji koju Mađari mrze.

Nemoguće je da oni više vole rusku vojsku nego što mi volimo Tita čiji spomenik je iz centra Užica, koje je pre 75 godina bilo centar jedine slobodne teritorije u Evropi, pomeren iza zgrade muzeja.