Ekološki osvešćene i inovativne 

Predlogom fabrike za proizvodnju komposta, koji se najviše primenjuje u povrtarstvu i vrtlarstvu, Milena Tomić i Ivana Radmilovic, mogle bi da ponesu titulu začetnica zelene ekonomije među mladim inovativnim Uzičanima. Nadaju se da će potencijalni  investitori prepoznati značaj ideje, jer su sigurne u njenu isplativost, izvodljivost i održivost. O značaju inovacije dovoljno govori činjenica da u Srbiji nigde ne postoji organizovan tretman biorazgradivog otpada na deponijama, iako je problem deponovanja karakterističan za gotovo sve deponije.

Iz tog razloga najopravdanije mesto Kompostane bilo bi u okviru deponije Duboko, a sigurne smo da bi kompost koga zbog brojnih dobrih karakteristika nazivaju “crno zlato” mogao da nađe ne samo lokalno, već i mnogo šire tržište.

Milena Tomić, strukovni inženjer zaštite životne sredine, tvrdi da bi se primarnom selekcijom otpada značajno smanjile količine otpada koje se odlažu na deponiju Duboko, što bi produzilo njen vek eksploatacije i omogućilo proizvodnju značajnih količina kvalitetnog organskog otpada čija primena je sa stanovišta bezbednosti i kvaliteta hrane značajna u oblasti voćarstva i povrtarstva.

Zagovarajući ovu ideju, one smatraju da bi u prvoj fazi dobijeni kompost mogao da se upotrebljava za izmenu zagađenog zemljišta i zasipanje neravnina pored puta.  Odvajanjem organskog otpada na mestu nastanka, na deponiju bi stizala čista organska sirovina od koje bi celokupna količina mogla da se prodaje. Kompost koji je kvalitetno organsko đubrivo bio bi idealan za rasadnik u Sevojnu koji je radna jedinica JKP Bioktoš, ali i sve ostale rasadnike u Užicu, okoline i šire u regionu, ali i  za primenu u poljoprivrednim gazdinstvima u našem regionu, kaže Milena.

Smanjenje količina organskog otpada koje završavaju na telu deponije do kojeg bi dovela primarna selekcija, direktno bi štedelo novca, odnosno smanjili bi se troškovi proširenja tela deponije. Istražujući opravdanost ovog projekta došle smo do informacija da je deponija Duboko za nepunih sedam godina od kada prima otpad izuzetno zatrpana i da su milioni dinara potrebni za njeno širenje. Žalosno je da je to tako, jer u razvijenim zemljama upravo primenom komposta decenijski se upotrebljavaju deponije, a minimum je oko 30 godina. Zato smo optimiste da će se naša ideja ozbiljno shvatiti i podržati, jer nam to nameće i Evropska unija.

Čak oko 90% otpada na telu deponije čini upravo organski otpad, a Usklađivanjem sa Direktivom EU i u Srbiji se mora što pre početi sa primenom tretmana organskog otpada na samom telu deponije.  Tretman kompostiranja u svetu je odavno i siroko primenjiv, dok u Srbiji nigde nije zaziveo, tvrdi Tomićeva. Po njenom mišljenju, za deponiju Duboko na koju otpad stiže iz devet lokalnih samouprava Zlatiborskog i Moravičkog okruga značajna je inicijativa grada Čacka za izgradnju kompostane.

Kao volonterka koja je 2014. aktivno učestvovala u projektu “Otpad nije smeće” koji je finansiran kroz program “EU Exchange 4” kaže da su rezultati nepoznati. Podeljeno je tada oko 100 kompostera za tretman u kućnim uslovima, ali ne znam koliko se primenjuju i da li bilo ko ima povratnu informaciju, navodi ona.
Ekološki osvešćeni građani Užica ali i drugih mesta u Srbiji samoinicijativno mogu da proizvode kompost i koriste ga u sopstvenim baštama,cvećnjacima, plastenicima id a budu sigurni u kvalitet proizvoda koje dobijaju.

Inače, kompost obogaćjuje zemljište i dovodi do povećanja prinosa, poboljšava prozračnost kao i gustinu i strukturu tla, ima sposobnost vezivanja teških metala i drugih zagađivača čime se smanjuje njihovo propuštanje i apsorbcija u biljke. Treba istaći da mikrobi koji se nalze u kompostu imaju mogućnost razgrađivanja nekih otrovnih organskih slojeva uključujući i naftu.

Treba istaći da su Milena Tomić i Ivana Radmilović, studentsku ideju Kompostana tokom ove godine predstavljale na nekoliko različitih konkursa u Srbiji koji upravo promovišu studentske ideje. Ovo nije prvi projekat ovog ženskog dua, a značajno je što su sve njihove ideje zapažene za šta su osvajale nagrade. Ponosne su što na taj navin promovišu ekološke potencijale Užica, verujući da će znanja koja imaju, iskustva u pisanju projekata i zainteresovanost da se usavršavaju u ovoj oblasti, neko ozbiljno shvatiti i “iskoristiti” baš u Užicu.

Milena Tomic, strukovni inženjer zaštite životne sredine i student Master strukovnih studija Bezbednost i zdravlje na radu i Ivana Radmilović, studentkinja Osnovnih studija inženjerstva zaštite životne sredine na Visokoj školi strukovnih studija.

Njih dve su u saradnji sa koleginicom Darinkom Joksimović i sa mentorkom Ljiljanom Trumbulović, nagrađene na konkursu Razvojne agencije Srbije za rešenje za najbolji uticaj na životnu sredinu ” Iskorišćenje deponijskog gasa za proizvodnju električne energije u Regionalnom centru za upravljanje otpadom Duboko”.

Pripremom pomenutog projekta ovaj  studentski inovativni tim došao je do saznanja da telo deponije Duboko raspolaže značajnim količinama deponijskog gasa koji je trenutno izvor zagađenja. Po njihovom predviđanju, tokom 2021. stvaranje deponijskog gasa dostići će maksimalnu vrednost. Studentkinje inovatorke objašnjavaju da bi se sagorevanjem gasa u energetske svrhe uz ekonomske dobiti omogućava prikladan način pretvaranja otpada u električnu energiju, čime se smanjuje količina otpada, a upotrebom biogasa u energetske svrhe, ne povećava se količina ugljen dioksida u atmosferi. Dobijena toplotna energija koristila bi se u domaćinstvima, industrijskim pogonima, staklenicima, ali i za zagrvanje stambenog i poslovnog prostora u proizvodnim procesima.

Tekst je nastao u okviru projekta “Zelena ekonomija i eko turizam za održivi razvoj Užica” koji sufinansira Grad Užice.  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.