Hroničarima posebno smetaju vrućine

Letnje vrućine negativno deluju na osobe sa kardiovaskularnim tegobama, astmom i dijabetesom, pa im se savetuje da u kritičnom periodu (od 11 do 16 sati) ne izlaze iz kuće, kao i da uz redovnu primenu terapije konzumiraju laganu hranu i unose dovoljno tečnosti…

Velike vrućine kod većine ljudi izazivaju malaksalost, vrtoglavicu i glavobolju, a kada je reč o hroničnim bolesnicima, tegobe su mnogo izraženije. Pod uticajem velikih vrućina organizam pokušava da se rashladi, pa dolazi do pojačanog izlučivanja tečnosti (znojenja) i širenja krvnih sudova. Kao posledica ovih procesa – gubitka elektrolita i “raspoređivanja” krvi u proširenim krvnim sudovima javlja se pad pritiska. Zato zdravi ljudi osećaju malaksalost i iscrpljenost, dok se kod hroničnih bolesnika postojeće smetnje pojačavaju, a zdravstveno stanje pogoršava.

Na velikim vrućinama, prilikom dužeg boravka na otvorenom, stajanja, gužve u gradskom prevozu ili naglim ulaskom u pregrejane automobile, povećava se rizik od kolabiranja i kratkotrajnog gubitka svesti, što samo po sebi nije naročito opasno, ali izaziva paniku.

Ova oboljenja karakteriše dugotrajno funkcionalno oštećenje nekog organa ili sistema, a među njima su najučestalije kardiovaskularne i respiratorne bolesti, maligni tumori, poremećaji funkcije žlezda sa unutrašnjim lučenjem… U nepovoljnim meteorološkim uslovima, odbrambeni mehanizmi u organizmu osoba koje pate od ovih oboljenja funkcionišu pod još većim opterećenjem i stoga je neophodno preduzeti određene mere opreza.

Pacijenti koji se leče od povišenog arterijskog pritiska (hipertenzije), tokom letnjeg perioda trebalo bi, u dogovoru sa lekarom, da koriguju uobičajenu dozu lekova jer visoka temperatura vazduha može da izazove nagli pad pritiska, kao i povećanje broja srčanih otkucaja. Stoga je veoma opasno za bolesnike koji osim hipertenzije imaju i aritmiju.
Osobama sa hroničnim kardiovaskularnim tegobama lekari savetuju da aktivnosti obavljaju ujutro ili kasno po podne, kada je svežije, a da ostali deo dana miruju u zamračenim i rashlađenim prostorijama.
Ukoliko ne postoje druga, prateća oboljenja ili poremećaji, bolesnici sa ugrađenim pejsmeikerom nisu ugroženiji od drugih ljudi: za njih je najvažnije da ne preteruju u izlaganju suncu. Na letnjim vrućinama pogoršavaju se i tegobe sa proširenim venama, pa se obolelima preporučuje da što manje vremena provode u sedećem i stojećem položaju, da kad god je to moguće, podignu noge, tuširaju ih hladnom vodom, te blago masiraju preparatima koji će sprečiti bolove i stvaranje otoka.Svim kardiovaskularnim bolesnicima preporučuje se laganija ishrana (mediteranski način ishrane sa više lakih jela, svežih salata, voća i povrća) i unošenje većih količina vode.

U vrelim letnjim danima osobe obolele od šećerne bolesti (dijabetesa) izložene su većem riziku od naglog pada nivoa šećera u krvi – hipoglikemije, koja, ukoliko se ne reaguje na vreme, može da dovede do kome. Redovna kontrola šećera i odgovarajući režim ishrane (šest obroka dnevno) sprečiće ovo opasno stanje, a letnji jelovnik treba obogatiti namirnicama koje sadrže dijatetska vlakna (sočivo, boranija), zelenim povrćem (brokoli, kupus, kelj, spanać) i integralnim žitaricama, dok bi hranu koja sadrži škrob i masti trebalo svesti na minimum. Visoke temperature u spoljašnjoj sredini utiču i na efikasnost terapije dijabetesa, naročito onog koji zahteva lečenje insulinom, zbog čega je neophodna svakodnevna kontrola nivoa šećera u krvi i prilagodavanje doze medikamenta. Uz to, oboleli moraju konstantno da nadoknađuju izgubljenu tečnost konzumirajući najmanje dva litra vode dnevno, te da izbegavaju alkohol.

Toplo vreme pogoršava tegobe koje izaziva bronhijalna astma, jedna od najčešćih respiratornih hroničnih bolesti. Da bi održalo normalnu temperaturu, telo troši dodatnu energiju kako bi se rashladilo. Ovaj proces zahteva potrošnju kiseonika iz arterijske krvi, što kod astmatičara izaziva kompenzatomo, ubrzano disanje. Udisanje toplog vazduha iritira disajne puteve izazivajući njihovo suženje (bronhospazam) i nakupljanje sluzi. Tako se smanjuje njihova prohodnost, što izaziva gušenje i “sviranje” u grudima. Astmatičari bi trebalo da izbegavaju boravak van kuće od 10 do 17 časova, a u tom periodu preporučuje se mirovanje u rashlađenim prostorijama. Savetuje im se nošenje odeće od laganih, prirodnih materijala jer sintetika sprečava isparavanje znoja i potpomaže pregrevanje organizma.Ishrana ovih bolesnika trebalo bi da se bazira pretežno na voću i povrću, a preporučuje se preventivna upotreba odgovarajućih lekova.Sportske aktivnosti treba ograničiti na jutarnje i večernje časove.