Ideja zaustavljanja Rio Tinta sigurno dobra

„Uvek sam za rešenja koja idu u prilog našeg naroda. Ideja zaustavljanja projekta rudnika i Rio Tinta je sigurno dobra, ali se dobra namera pretvara u političku konotaciju“, rekao je za Nova.rs danas na Mokroj Gori naš proslavljeni reditelj Emir Kusturica.

„Sadašnja situacija je previše komplikovana da bi čovek bio pametan i mogao da kaže šta danas da se radi. Ovo sada postaje deo predizborne kampanje, a u vodstvu postoje ljudi koji se bave politikom“, kaže poznati reditelj.

„Kad govorim nešto o Srbiji, uvek uzimam u obzir ne ono što se dešava kod nas nego ono što postoji u svetu. Mi danas, u ovih deset godina, živimo u vremenu promena, koje, daj Bože, da ne donesu neki rat“, kaže Kusturica.

Prema njegovim rečima, može se zaključiti da u Srbiji ne postoji dovoljno informacija o Rio Tintu a ne postavlja se ni pitanje, zašto baš Srbija a ne neka druga zemlja u kojoj sigurno ima više litijuma nego kod nas?

„Najveći deo litijuma postoji u Nemačkoj. Zašto ga tamo Rio Tinto ne eksploatiše? Rio Tinto ima biografiju preduzeća koje je 1943.godine u Čileu pravilo Čuda, svrgavalo sisteme, režime, društva. Tako da je ova sadašnja situacija previše komplikovana da bi čovek bio pametan i mogao da kaže šta danas da se radi. Jer, ako je Srbija industrijska država ili poluindustrijska država, ona ima interes da razvija rudarstvo. A da li se njoj isplati da rudarstvom uništi ono što već ima? To svakako nije pitanje za one koji rukovode tim demonstracijama. Ne govorim o nepokornim građanima koji bi uvek izašli, govorim o onima koji vode. Jer ako je jedan od njih za davanje Kosova i u isto vreme se bori za nešto što je oslobađajuće za srpskog seljaka a pri tom nema nikakve veze sa srpskim seljakom, šta je to? Ja gledam unapred i pitam se: Šta bi bilo kad bi se taj ekološki deo, koji je zanimljiv, pretvorio u politiku a on očigledno jeste politika pa je tako to sve sporno“, ističe reditelj Emir Kusturica.

Profesora Kusturicu smo pitali i da nam pojasni njegovu konstataciju da za deset godina neće uopšte biti hrane.

„To neće biti samo zbog toga, zbog rudnika. Svetska koncepcija je da se ne jede živo meso nego da se pravi veštačko meso. Svetska koncepcija je da postoji veliki svet u kome će vladati elita i IT inženjeri a da ćemo svi mi biti robovi, to je Bil Gejts rekao. Tako da ja kad govorim nešto o Srbiji, a to je najvažniji deo ovog intervjua, ja uvek uzimam u obzir, ne ono što se dešava kod nas, nego ono što postoji u svetu, a mi sada živimo u ovih deset godina, u vreme najveće promene koja, daj Bože da ne donese neki rat“, zaključio je Kusturica.

Podsetimo, Profesor Emir Kusturica se 2012.godine oštro suprodstavio namerama istraživanja rude nikla na području Mokre Gore i tadašnjem ministru rudarstva Milanu Bačeviću i njegovim tvrdnjama da istraživanje nije štetno. Kako je tada preneo nedeljnik Vrema, on se ministru obratio i otvorenim pismom u kome je naveo i podatke Međunarodne agencije za Istraživanje kancera, po kojima se nikl navodno svrstava u grupu A1 kancerogenih materija, jer izaziva kancer nosa, sinusnih šupljina i grkljana. On je takođe naveo da podaci dostupni o rudnicima nikla govore kako ljudi oboljevaju u radijusu od 50 do 100 kilometara od mesta na kome se ruda pomoću sumporne kiselina odvaja od otpada. Prema njegovim rečima tada, obnavljanje ideje o eksploataciji nikla na Mokoj Gori bi ukazalo na odsustvo odgovornosti i na poražavajući odnos države prema prirodnoj baštini koju je sama zaštitila.

Pet godina kasnije, 2017.godine, kako je tada preneo portal “Živeti sa prirodom” na novu najavu istraživanja na Mokroj Gori, ovog puta rude gvožđa, Kusturica je ponovo reagovao. Dok sam živ, neće proći pokušaj istraživanja nikla u Mokroj Gori, ovog puta kamufliran „istraživanjem rude gvožđa“, izjavio je tada Emir Kusturica.

Fotografije—Slavica Panić/Nova.rs