Iz užičkog primera uče kako da elektro-tehničke škole u Srbiji budu bolje

Za profesore Tehničke škole iz Užica zimski raspust trajaće samo nekoliko dana. Oni su ga ove godine u periodu od 1. do 12. februara iskoristili da svoja znanja nesebično podele sa predstavnicima 32 elektrotehničke škole iz čitave Srbije. Kolegama su prenosili iskustva koja su usvojili i primenjuju u organizaciji, rukovođenju i funkcionisanju škole kao živog sistema učenika, profesora, stručnih saradnika i rukovodilaca, kako u domenu nastave tako i vannastavnih aktivnosti.

Da bi srednja stručna škola živela punim kapacitetom osim nastave i učenja neodvojivo je i definisati niz procesa, a u Tehničkoj školi u Užicu ustanovili smo i standardizovali obrasce za svaki proces ponaosob, čime je izvršena standardizacija rada u školi, ističe direktor škole Dragan Tucaković.

On tvrdi da je užička Tehnička škola atipična organizaciona struktura po kojoj su jedinstveni u Srbiji. Ne krije da su i oni učili i to od kako kaže najboljih u Evropi, srednjih stručnih škola iz nemačke oblasti Saksonija.

Svaka škola bilo gde u našoj zemlji ili šire ima svoje specifičnosti i nemoguće je apsolutno prepisati celokupne modele, smatra Tucaković dodajući da je u svakom slučaju moguće prilagoditi pojedine delove u funkciji napretka sistema kvaliteta rada škola.

Kao školski kolektiv samozadovoljni smo postignutim i težimo da prevaziđemo lokalni i regionalni okvir očekujući da će resorno ministrstvo prepoznati kvalitet na kome u svakom segmentu insistiramo. Poslednjih godina uglavnom smo prepoznati po dualnom obrazovanju, ali na radionicama koji držimo kolegama pričamo samo o sistemu kvaliteta bez koga nema ozbiljnog razvoja školstva, zaključuje Tucaković.

Za Đurađa Banjca, direktora Elektro- tehničke škole iz Zemuna i predsednika Zajednice elektro- tehničkih škola Srbije povezivanje kolega i interaktivno učenje kroz razmenu ideja predstavlja izuzetno značajno iskustvo. Posebno je važno što učimo od kolega iz Tehničke škole Užice koji su postavili  vrlo visoke standarde u svim oblastima obrazovanja, rada škole i  funkcionisanja sistema.

Banjac je ukazao na evidentan problem nedostatka elektro inženjera za nastavu uže stručnih predmeta u svim elektro- tehničkim školama u Srbiji, ističući da već nekoliko godina unazad svaki odlazak profesora u penziju otvara pitanje  kako ga nadomestiti.

Predviđa da će problem biti još izraženiji iz razloga što mladi elektro inženjeri, programeri i matematičari ničim nisu motivisani da rade u školama, jer se njihova znanja ne mogu adekvatno materijalno nadoknaditi.

Povećanje norma na 130%, niti angažovanje penzionera što je trenutno zakonski omogućeno ne daju dugoročno rešenje, tvrdi Banjac očekujući da će resorno ministarstvo koje je u potpunosti upoznato sa problematikom uspeti da u što kraćem vremenskom periodu pronađe dugoročno održivo rešenje.

Treba istaći da je obuku pod nazivom “Učimo zajedno da nam škole budu bolje” i u kojoj je učestvovalo ukupno 96 profesora, stručnih saradnika i rukovodilaca elektro- tehničkih škola iz Srbije  podržalo Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkohg razvoja.