Koji su izazovi roditeljstva u doba društvenih mreža

Povodom Svetskog dana Mentalnog zdravlja na DokTok Live događaju o izazovima roditeljstva u doba društvenih mreža govorila i na vaša pitanja odgovarala psiholog i psihoterapeut pod supervizijom Ana Kojić.

Ovim tekstom su sumirani odgovore na pitanja koja su postavljena na ovu važnu i vrlo aktuelnu temu.

1. Koji uzrast je odgovarajući za otvaranje društvenih mreža?

Odgovor nije univerzalan. Preporuka je da dete ispod 13 godina ne bi trebalo da ima sopstveni profil. Dete u adolescentskom periodu postaje svesnije i sa njim se može razgovarati na ozbiljnijem nivou, te je preporuka da tada razgovarate društvenim mrežama. Takođe, i na samim mrežama zabranjeno je otvaranje profila za uzrast ispod 13 godina, ali to ne znači da je nemoguće. Deca su danas tehnološki snalažljiva i mogu se lako snaći i otvoriti profil. Zato je važno da razgovaramo sa decom i edukujemo ih zbog čega je briga roditelja u nekim slučajevima opravdana.

2. Kako da zabranim detetu korišćenje društvenih mreža?

Zašto da zabranite detetu? Važno je da razgovarate sa detetom, da vidite zašto je detetu važno da ima profil na društvenim mrežama, pre nego da odmah krenete sa zabranom. Pokušajte da ne budete isključivi ukoliko vas dete pita – zašto ne mogu da imam društvene mreže. Nemojte odgovoriti sa – zato, već pokušajte da razgovarate i uključite dete u donošenje odluke na koji način će se mreže koristiti.
Detetu treba pristupiti tako da može da sagleda i dobre i loše strane korišćenja društvenih mreža. Društvene mreže nisu nužno loše, postoji i dosta prednosti koje smo zanemarili – edukativni sadržaj, korisni sadržaj, koji deca, takođe, mogu da konzumiraju na mrežama.
Kao što deci nećete reći – idi sam na ulicu, a da pre toga niste objasnili da se ulica prelazi kada je zeleno na semaforu i na pešačkom prelazu, tako isto nećete pustiti dete da ima profil na društvenim mrežama dok mu niste objasnili kako treba da se ponaša, koje sadržaje treba da postavlja, koje nikako da ne postavlja, koje sadržaje treba da prati, koje nikako ne treba da prati.

3. Kako naučiti dete i sebe šta je bezbedno deliti na društvenim mrežama, a šta ne?

Veliki je problem roditeljima što nekada ne znaju kako da pomire dve krajnosti – kako da damo dovoljno slobode deci, a da istovremeno znamo šta nam dete konzumira na mrežama? Nijedna krajnost nije dobra, potrebno je naći zlatnu sredinu.
Nije bezbedno deliti fotografije na kojima se degradira dostojanstvo deteta. Šta to znači? Fotografije na kojima su deca naga, musava, na noši, u kupaćem kostimu i slično. Naravno, svaki roditelj ima pravo da okači fotografiju svog deteta i to mu niko ne može zabraniti, međutim, potrebno je imati u vidu da ste vi kreatori digitalnog traga vaše dece, pogotovo u periodu kada su deca mala i ne mogu sama da postavljaju sadržaj. Ono što vi stavljate u periodu dok je dete malo zauvek ostaje zapisano na serverima na društvenim mrežama. Dakle, vodite računa šta stavljate i koje posledice u budućnosti mogu biti.
Ukoliko odlučite da ih stavite, vodite računa da to budu fotografije deteta u grupi ljudi. Ukoliko je dete samo na fotografiji lakše je da se fotografija deteta izdvoji izloupotrebi.

4. Kako pomiriti želju da se što bolje predstavimo svetu i realnu sliku sebe?

Tako što ćemo pokušati sebe da prihvatimo. Što više sebe prihvatamo to nam je manje važno šta će neko misliti o nama, pa i u online svetu. To važi i za decu. A šta znači da prihvatimo sebe? To znači da prihvatamo sebe i sa našim dobrim i sa našim lošim osobinama. Naravno, tako je potrebno i deci objasniti – da ljudi nisu savršeni, da svi imamo mane i da je to potpuno u redu. To što deca i odrasli gledaju na mrežama je promocija sreće, mladosti, savršenstva, koje zapravo u stvarnom svetu zaista ne postoje zato je važno da deci pokušamo to da objasnimo upravo na taj način. Važno je da deci objasnimo da neko može svoju fotografiju da provuče kroz filter i da ima 10 kilograma ili godina manje. Takođe, sadržaj koji mi objavljujemo na mrežama je pitanje vrednosti koje mi promovišemo, a samim tim prenosimo na našu, ali i tuđu decu.

5. Kada je dete zrelo da bude prisutno na mrežama i na koji način ga nadgledati i pružiti neophodnu podršku?

Vreme kada je dete spremno zavisi od deteta, a vi, kao roditelji, najbolje poznajete svoje dete i možete da znate kada može biti pravo vreme. Važno je da razmislimo da li dete može da se nosi sa svim izazovima i opasnostima koje se mogu dogoditi online. Sasvim je sigurno da deca ispod 13 godina ne treba da imaju društvene mreže, a deca starija od 13 godina mogu uz prethodne razgovore, uz određena ponašanja i granice. Važno je i da detetu objasnimo da ukoliko mu se bilo koja od društvenih mreža ne dopadne, ima potpunu slobodu da se obrati za pomoć i da svoj profil na mrežama ugasi. Dodatno, važno je da se dogovorite sa detetom da ne koristi mreže u toku nastave, tokom rada na domaćem zadatku ili tokom vannastavnih aktivnosti. Važno je da upozorite decu i na strašne strane online prostora i društvenih mreža kao što je pedofilija i korišćenje sadržaja u pornografske svrhe.

6. Kako da se nadgleda sadržaj koji dete postavlja?

Predlažem vam da istražite i pronađete aplikaciju koja vam najviše odgovara za nadzor dece na internetu. Naravno, potrebno je da to kažete detetu kako biste očuvali odnos poverenja. Neke od tih aplikacija mogu da pokažu sa kim vaša deca razgovaraju, koliko vremena online provode ili kakav sadržaj gledaju.

7. Na koji način mogu da znam da dovoljno kontrolišem dete na mrežama, a da istovremeno ostavljam slobodu?

Važno je da pronađemo sredinu, da podržimo dete sa jedne strane, a da mu ipak ukažemo i na moguće opasnosti. Ukažite detetu na pozitivne strane interneta i društvenih mreža – pokažite određeni edukativni i korisni sadržaj. Sa druge strane, naročito adolescentima, važno je pokazati poverenje i ostaviti im prostor za njihovu intimu. Kao i u svakom odnosu, tako i u ovom potrebno je da postoji uzajamno poverenje, ali i granice. Dete treba u vama da vidi autoritet, ali to nikako ne znači da treba da budete prestrogi. Koja je to doza i gde se nalazi sredina roditelj sam može da proceni. Naravno, ukoliko vam je u tome potrebna podrška, uvek je dobro o tome razgovarati sa stručnjacima.

DokTok psiholozi, psihijatri i psihoterapeuti su svakoga dana dostupni na platformi. Oni su tu da pruže podršku porodicama koje imaju poteškoće sa decom i adolescentima, da vas saslušaju ako ste uznemireni ili prolazite kroz težak period, da vam pruže savet i neophodnu psihološku podršku. Odaberite stručnjaka sa kojim želite da razgovarate i zakažite svoju konsultaciju.