Ljubiš, selo u koje se na prvi pogled zaljubiš

Ljubiš je Zlatiborsko selo koje se nalazi u podnožju vrhova Murtenice, Borkovca i Jasenova. Ime je po legend dobilo zbog jedne nesrećne ljubavi, dvoje mladih koje nisuispunili uslov tadašnjih očekivanja.To je selo u kome je najpitkija voda, najukusnija pasrmka, gde se oči odmaraju u pogledu i uši uživaju u stihovima Ljubivoja Ršumovića koji je u njemu stasao. Krase ga stabla crnog bora koje je i u svojim stihovima opevao Ršumović.

Ime Ljubiša, prema legend, nastalo je iz jedne velike ljubavi koja nije imala srećan kraj. Nekada davno, voleli su se Jelena i Milan iz ovog sela a njihovu tajnu ljubav čuvala je ljuubiška Previja. Kada su hteli da se uzmu, Milanov otac, koji je bio kovač i najimućniji čovek u selu, nije dozvolio brak jer je sirota Jelena bila bez miraza. Milan je zbog očeve odluke napustio zanat, propio se i napustio selo. Jelena je ostala da tuguje, nikada se nije želela udati za drugog momka a život je, daleko od svih, provela čuvajući ovce u brdima. Selo je kao uspomena na tu zabranjenu ljubav nazvano Ljubiš.

Ljubiš je selo u koje se dolazi sa namerom uživanja svim čulima. Kao i u svim zlatiborskim selima, Ljubiš nudi izobilje prirodne lepote, hranu zlatiborskog geografskog porekla ali ono što mnogi ne znaju jeste da će u ovom planinskom selu pojesti najukusniju pastrmku i to kalifornijsku koja je proslavila ovo selo. Ukusna je i pršuta, slanina, čvarci, sir i kajmak ali prva preporuka za obrok je pastrmka, sve ostalo se jede kasnije. Koliko je pastrmka značajna za ovo selo govori i podatak da se u njemu svake godine, tradicionalno, održava manifestacija “Dani ljubiške pastrmke” kada selo vrvi od posetilaca koji uživaju u najukusnijoj pastrmci u Srbiji, i to besplatno. U ljubiškim ribnjacima, ukoliko želite, možete odabrati pastrmku koju želite a koja će vam vrlo brzo biti pripremljena na žaru servirana na tanjiru, taj ukus svežine se retko sreće.

Nedaleko od centra sela, nalazi se Ršumska pećina koju je Ljubivoje Ršumović  opevao kroz stihove svoje kultne dečje pesme „Ima jedna pećina stroga, u kojoj živi Babaroga. Pećina ima mali otvor, visine oko 4m i širine 3m i svakako je izazov bar nekoliko koraka zakoračiti u njenu šupljinu.

Dva kilometra od centra Ljubiša smeštena je ljubiška crkva posvećena Svetom caru Konstantinu i carici Jeleni. Crkva je podignuta 1924. god. prema projektu Miladina Pećinara, inžinjera koji je projektovao mnoge značajne hidroelektrane širom tadašnje Jugoslavije. Crkva ima krstastu osnovu sa polukružnom apsidom na istočnoj strani, a nad dvoslivnim krovom se uzdiže kupola. Oslanjajući se na tradiciju srednjovekovne raške graditeljske prakse prvih zadužbina nemanjićke Srbije, na bočnim stranama oživljena je pravougaonim pevničnim prostorima, od kojih se južni koristi kao vestibil i bočni ulaz u hram. Krasi je živopisni drveni ikonostas, koji je ispunjen ikonama slikanim na platnu.

Ljubiš ima osnovnu osmogođišnju osnovnu školu “Savo Jovanović Sirogojno” koja je izdvojeno odeljenje matične škole u Sirogojnu. Ova škola je nekada bila internat u kome su tokom radne nedelje boravila i pohađala nastavu seca iz okolnih sela.

“U to vreme škola je nosila ime Slavoljuba Terzića I bila je i tada osmogodišnja. U tom period, do osamdesetih godina do kada je postojao internat, u školi je bilo dosta više dece. Škola je zbog ukidanja internata i smanjenog broja dece početkom devedesetih pripojena školi u Sirogojnu. Trenutno u školi imamo 23 dece, dvanaest je u mlađim razredima a u višim jedanaest. Sve je manje dece, najviše u jednoj generaciji poslednjih godina bude četvoro”, kaže za naš portal učiteljica Nada Joksimović koja je rukovodilac izdvojenog odeljenja u Ljubišu.

Jedan od većih problema ovog sela rešen je tokom ove godine. Ljubiš je dobio i vrtić u kome boravi oko 20 mališana ovog sela. Ljubiš je od Čajetine udaljen oko 20 kilometara pa roditeljima koji su svoju decu želeli upisati u vrtić, udaljenost je predstavljala veliki problem. Vrtić su dobili zahvaljujući fondaciji “Novak Đoković” i opštini Čajetina. Značaj vrtića u seoskim sredinama, najbolje u Srbiji prepoznala je opština Čajetina. Pored ogromnog značaja za razvoj i socijalizaciju dece u ovom uzrastu, boravak u vrtiću roditeljima olakšava bavljenje seoskim poslovima od kojih najčešće i žive i obezbeđuju izvor prihoda.

“Verujemo da će sada, kada selo ima i vrtić, biti veći broj đaka i u školi. Imamo i decu koja se doseljavaju, jedna devojčica nam je stigla iz beograda, majka je krenua ovde da se bavi turizmom i ona je sada u našem selu. Mislim da će biti još takve dece jer se jedan broj ljudi vraća u selo a neki se i doseljavaju. Vrtić u selu daje dosta kvalitetniju pripremnu nastavu nego što je to do sada bilo u školi kada učitelju uporedo rade sa decom školskog uzrasta”, dodaje učiteljica Nada.

Stanovništvo Ljubiša uglavnom se bavi stočarstvom, uzgojem ovaca i krupne stoke a turizam je grana kojoj se okreće sve više meštana.

“Sve lepote našeg sela privlačne su za turiste pogotovo naša reka Ljibišnica i vodopad koji se nalazi u obližnjem gostilju. Već postoje turistička naselja, među kojima je etno domaćinstvo “Boškova voda”, ali sve više meštana se okreće seoskom turizmu za šta podršku imamo od naše opštine Čajetina i lokalnog rukovodstva. Imamo i zip-line, koji je još jedna turistička atrakcija”, kazao nam je predsednik mesne zajednice Ljubiš Mirko Terzić.

Prosečna nadmorska visina ovog sela je 850 metara. Najniži deo Ljubiša je na 810 metara nadmorske visine a najviši je vrh Borkovca koji se nalazi na nadmorskoj visini od 1.000 metara.

Prema poslednjem popisu 2011.godine u Ljubišu, Donjem i Gornjem je živelo 515 stanovnika. Ono što se očekuje u opštini Čajetina, uključujući sva njena sela, jeste da će idući popis pokazati još veći broj stanovnika što nije slučaj u ostatku Srbije.

Ovaj tekst je deo projekta “Put kroz Zlatiborska sela” sufinasiran sredstvima Opštine Čajetina za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2021. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.