Loše informisane o merama lokalne i republičke podrške

Kroz četiri radionice koje će biti održane do kraja godine, oko 60 žena koje žive na seoskom području grada Užica  trebale bi da steknu nova znanja i veštine i da dobiju informacije o svim fondovima koji podržavaju ovu ciljnu grupu, istaknuto je povodom 15. oktobra Svetskog dana seoskih žena, koji je prvom radionicom u okviru projekta „Lokalni mehanizmi za ekonomsko osnaživanje seoskih žena“ obeležen u Užicu.

Natalija Vasilić, Marija Milivojević i Gordana Savić (s leva na desno)

Za Mariju Milivojević, čija porodica godinama u plastenicima uzgaja povrće i čiji proizvode se mogu naći u Užicu, na Zlatibor i u Beograd ovo je ohrabrujuća vest. Kaže da je i lično uključena u porodični posao od koga pristojno žive, dodajući da razmišlja o finalizaciji i pakovanju pojedinih proizvoda, ali i o bavljenju hortikulturom.

Dragica Ojdanić koja u porodičnom domaćinstvu u Ravnima uzgaja koze i pravi sir sa i bez dodatnih sastojaka. Ona je istakla da je ponosna na sebe, što je relativno brzo prošla put od slušaoca brojnih radionica do pojedinih na kojima drži predavanja ženama koje su odlučile da se ozbiljno posvete biznisu.

Ženama iz Krvavaca, Potočanja, Potpeća i Zlakuse i onima koji se na teritoriji opštine Sevojno bave poljoprivrednom proizvodnjom primer dobre prakse istakla je i Dragica Dimitrijević iz Lunovog sela. Na 40 ari njeno domaćinstvo se bavi proizvodnjom rasada porvća i uzgajaju povrće u plastenicima, a deo i na otvorenom. Dragica je jedina dobitnica iz Zlatiborskog okruga nagrade za najbolji biznis plan u USAID- ovom programu Žene u agroniznisu u iznosu od 15.000$, a ta sredstva uložila je grejanje plastenika. Prošle godine smo potpuno uveli i koristili grejanje i prezadovoljna sam, istakla je dodajući da joj je zahvaljujući tome smanjen račun za struju, olakšani radovi u plasteniku a da dobija neupordeivo kvalitetniji rasad koji i sami kupci prepoznaju kao takav.

Tema ekonomskog osnaživanja žena i  postizanje ekonomske ravnopravnost, je veliki izazov za sve u svim društvima, rekla je Gordana Savić, koordinatorka pomenutog projekta, najavljujući da će na narednim radionicma polaznice biti iz Lužničke doline, zatim iz sela koja gravitiraju ka Višegradu i na kraju iz sela oko Bele zemlje.

Projekat kojim je grad aplicirao kod Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i UN Women sa idejom  „Lokalni mehanizmi za ekonomsko osnaživanje seoskih žena“ podržan je sa pola miliona dinara, rekla je Natalija Vasilić, predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost, najavljujući i susret seoskih žena sa odbornicama lokalnog parlamenta.

Za zamenika gradonalečnika, Nemanju Nešića, žene su ključni akteri u održavanju kako porodičnog domaćinstva tako i čitavih sela, jer afirmišu život konkretno u Užicu u 23 seoske mesne zajednice. Čak jednu četvrtinu svetskog stanovništva čine žene na selu, a u brojnim seoskim zajednicama uslovi su život su izuzetno teški. Samo 2% seoskih žena u svom vlasništvu ima imovinu, a još manje svega 1% im pripada od prihoda od poljoprivrede.

Podsećamo, pet­naesti oktobar ustanovljen je kao Svetski dan seoskih žena na Kon­ferenciji žena Ujedinjenih nacija u Pekingu, 1995. godine. Ženska mreža obeležavanjem ovog međunarodnog praznika želi da ukaže na težak položaj žena u ru­ralnim sredinama i na probleme sa kojima se one svakodnevno suočavaju.