Majka ili nemajka?

Dojenje se smatra optimalnim načinom ishrane novorođenčadi i predstavlja ne samo fizički, već i emocionalni čin. Pored nutritivnih benefita, dojenje ima značajan uticaj na emocionalni razvoj kao i na odnose između majke i deteta. Međutim, postoje situacije kada majke, iz različitih razloga, nisu u mogućnosti da doje svoje dete, iako to možda duboko žele. Zato ćemo se u ovom tekstu upravo i fokusirati na psihološke aspekte povezane sa takvim situacijama. Razmotrićemo neke od načina kako je moguće podržati majke koje ne mogu da doje, kao i načine putem kojih one same mogu razviti određene metode prevazilaženja stresa i brige oko nemogućnosti dojenja.

Koji su to psihološki izazovi sa kojima se mogu susresti majke koje imaju poteškoće sa dojenjem?

Dešava da majke koje ne mogu da doje osećaju intenzivnu krivicu, verujući da nisu ispunile svoje “prirodne” uloge i da su na neki način izneverile svoje dete. Ovaj osećaj neadekvatnosti može biti dodatno pojačan kulturnim i društvenim normama povezanim sa dojenjem, što posledično može dovesti do toga da majke mogu sumnjati u svoju sposobnost da budu “prave majke”, doživeti manjak samopouzdanja i određenu vrstu emocionalne patnje.

Nadalje, pokušaji da se balansira između želje za dojenjem i situacije u stvarnosti kada je dojenje otežano ili onemogućeno, mogu povećati nivo stresa. Stres o kome ovde govorimo može biti izazvan fizičkim, emocionalnim, ili praktičnim preprekama, kao što su problemi sa laktacijom, zdravstveni problemi ili povrede. Posledično sa tim, osećaj neizvesnosti i briga o ispravnom razvoju deteta bez dojenja može izazvati anksioznost kod majki, što može dodatno otežati njihovo emocionalno stanje i pojačati patnju.

Kako možemo pružiti podršku majkama koje se suočavaju sa ovakvim poteškoćama?

Ono što je važno jeste prepoznavanje i validacija osećanja. Ukoliko pokažemo empatiju i razumevanje emocionalnih stanja majki, njihovu zabrinutost i dileme sa kojima se suočavaju, to može smanjiti nivo stresa sa kojim se suočavaju i pružiti im osećaj da su njihove emocije i brige u redu i u skladu sa okolnostima.

Takođe, grupe podrške za majke koje imaju poteškoće u dojenju ili se suočavaju sa izazovima u brizi oko novorođenčeta, mogu biti od velike pomoći. Upravo kroz razmenu iskustava sa drugim majkama može se steći osećaj zajedništva i smanjiti osećaj izolacije ili neadekvatnosti.

Edukacija o alternativnim metodama ishrane, kao što su formule, pomaže prilikom izbora i stvara osećaj sigurnosti u odluci da se koriste zamene za majčino mleko. Pored toga, razumevanje nutritivnih vrednosti i benefita formula, kao i upoznavanje sa tehnikama za uspešno hranjenje formulama i mnogim drugim načinima ostvarivanja i jačanja emocionalne veze sa detetom, koje nužno ne uključuju dojenje, može smanjiti osećaj nesigurnosti i biti korisno za majke, dete i njihov odnos.

Takođe, potrebno je spomenuti i profesionalnu pomoć, u vidu psihoterapije ili psihološkog savetovanja u cilju prevazilaženju emocionalnih problema i zabrinutosti povezanih sa ovom temom. Terapeut može raditi sa majkom na razumevanju i prihvatanju svojih osećanja i iskustava kao i razumevanju da je mogućnost dojenja samo jedan od mnogih načina na koje majka može pružiti ljubav i brigu detetu.

Povezivanje sa prijateljima, porodicom, i drugim roditeljima može pružiti emocionalnu podršku i praktične savete što pored svega navedenog može predstavljati značajan izvor snage i ohrabrenja u trenutku poteškoća.

Dakle, da rezimiramo, nemogućnost dojenja može biti izuzetno emotivan izazov za mnoge majke, i može uzrokovati osećaj krivice, stresa i anksioznosti. Podrška majkama u ovom procesu uključuje pružanje emocionalne validacije, edukaciju o alternativnim metodama ishrane i pristup profesionalnoj pomoći. Takođe, važno je da majke razviju strategije samoempatičnosti, postave realna očekivanja i razumeju širi aspekt majčinske uloge, pa i dojenje kao jedan od mnogih aspekata uloge i samog odnosa u dijadi majka-dete. Kroz ove pristupe, majke mogu pronaći emocionalnu ravnotežu, osećati se bolje i nastaviti da pružaju ljubav i negu svom detetu na najbolji mogući način.

Ukoliko želite da se na ovu temu dodatno konsultujete sa autorkom ovog teksta, Aleksandrom Miladinović, psihologom, konsultacije možete zakazati na DokTok platformi.

Preuzmite DokTok aplikaciju sa#Google Play ili#App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas!

Korišćena fotografija preuzeta sa www.doktok.rs