Drastično smanjen rod

Prve prognoze letnje berbe malina je da će prinosi ovog voća biti umanjeni do čak 50% u odnosu na prošlu godinu zbog nepovoljnih vremenskih uslova koji su bili tokom proleća, ali i u toku same berbe. U mladim zasadima malina je stradala i do 80%, smatra Božo Jokovic,direktor Zadruge „Agro Eko voće“ i predsednik Udruženja malinara Eko voće iz Arilja i član Nacionalnog društva za voćarsku proizvodnju Srbije.

On dodaje da se još uvek ne zna šta će doneti jesenja berba maline, ističući da u Srbiji ima značajnih površina pod jesenjim sortama maline čiju proizvodnju je prethodne tri godine ropagiralo udruženje na čijem čelu je Joković kako bi se u našoj zemlji od maja do novembra ubirale maline.

Joković najavljuje da će Zadruga ući u projekat i drugih zasada ne želiće trenutno da odaje o čemu se radi, ali tvrdi da je krajnji cilj inovativnost u voćarskoj proizvodnji i nova ponuda na evropskoj i svetskoj pijaci voća.

Joković koji je prisustvovao završnoj konferenciji projekta RuralNet koji se sprovodi u opštinama Bajina Bašta, Arilje, Lučani i Čajetina sa ciljem unapređenja kapaciteta i koordinacije rada lokalnih aktera u oblasti ruralnog razvoja, radi povećanja korišćenja podsticajnih sredstava u poljoprivredi, kaže da je smanjeni rod i do sada uticao na krajnju otkupnu cenu maline, ali da cena koja je trenutno dostigla nivo od 230 dinara po kilogramu ne može adekvatno da nadomesti smanjeni obim roda.

Lepo ponela, ali nije iznela dobar rod Foto–URP

Ovog proleća došlo je do velikog raskola, iako se pokazao ogroman potencijal u malinarskoj proizvodnji nazalost situacija na terenu se okrenula, pa će biti problem da li će otkupljivači i izvoznici moći da ispoštuju sve ugovore koje su unapred potpisali ili će tek potpisivati, dodaje Joković. On smatra da ove godine Srbija neće imati dovoljnu kolicinu maline da isporuči svetu koji će je od nas tražiti. Znamo da je malina ubrana u srpskim malinjacima najkvalitetnija na svetu, a ovog proleća za to je stigla potvrda Zavoda za intelektualnu svojinu gde je i Zadruga “Agro Eko voće“ učestvovala, jer je izmenjen elaborat o zaštiti geografskog porekla i naredne godine u proizvodnji će biti sertifikovana malina zastićenog geografskog porekla kao novi srpski brend. Verujemo da ćemo u narednim godinama uspeti da i uz primenu boljih agrotehničkih mera i drugih ulaganja u ovu oblast uspemo da dođemo do maksimalnih prinosa po jedinici mere, jer na svim domaćim i međunarodnim sajmovima upravo propagiramo malinarstvo kao značajnu granu proizvodnje naročito na području Zapadne Srbije.

Podsećamo u prethodnoj godini Srbija je bila vodeći izvoznik jer je put svetskih pijaca i velikih trgovinskih lanaca našlo preko 110 000 tona „crvenog zlata“.