Manjak stručnjaka za ekologiju

Nedostatak kadrova i stručnjaka za životnu sredinu je među ključnim izazovima u usklađivanju i primeni standarda u toj oblasti u procesu evropskih integracija, rekla državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede i životne sredine Stana Božović. Prema njenim rečima, na putu ka EU izazov predstavljaju i više od 2.000 spornih projekata finansiranih iz javnih sredstava i zastareli strateški dokumenti, nedostatak institucionalnih mehanizama, kao i obiman rad na prenošenju više od 700 propisa.

Kako je navela, preduzeti su koraci ka poboljšanju naplate ekološke takse kojom se finansiraju budžetski fondovi za životnu sredinu, a republički Zeleni fond treba da postane operativan od 1. januara 2017. Srbija. Takođe, očekuje i preporuku Evropske komisije za otvaranje poglavlja 27 o zaštiti životne sredine do kraja ove godine i to bez merila za otvaranje.
“Mi definitivno imamo nedostatak kadrova u resornom ministarstvu i sistemu lokalnih samouprava, posebno za oblasti koje su vrlo zahtevne, uključujući inženjere i mendžment u oblast voda i otpada”, rekla je Božovića na skupu o napretku i budućim koracima u pregovorima o poglavlju 27.

Božovićeva koja je šefica pregovaračke grupe za poglavlje 27, istakla je da se mora raditi i na jačanju “projektne jedinice” jer Srbija kroz četiri godine mora da spremi dobre projekte u oblasti životne sredine.

Srbija će,  kada uđe u EU imati na raspolaganju 2,5 milijarde evra iz fondova EU dok sada može da koristi oko 160 miliona evra iz pretpistupnih fondova za finansiranje projekata iz oblasti životne sredine.

Od 1. januara 2017. godine treba da počne da radi budžetski Zeleni fond iz koga će se finansirati projekti u oblasti životne sredine. Za te projekte na raspolaganju će biti i fondovi lokalnih samouprava i krediti razvojnih banaka.

Božovićeva je rekla da su preduzeti koraci da se poboljša naplata ekološke takse kojom se finansiraju budžetski fondovi za životnu sredinu, sa dosadašnjih sedam na 10 miljardi dinara.

Prema njenim rečima, radiće se na boljem inspekcijskom nadzoru i saradnji svih inspekcija i poreske uprave u cilju veće naplate takse. precizirala je da su održani sastanci radne grupe za unapredjenje i naplatu te takse i da će biti uspostavljeni i neki novi mehanizmi kontrole kada je reč  uvozu.

Ponovila je da se sredstva koje Srbija na putu ka EU treba da uloži u životnu sredinu procenjuju na oko 10 milijardi evra, od čega će oko milijardu biti potrebno za otpad, a sedam milijardi za vodu, kanalizaciju i otpadne vode.

Bivši ministar životne sredine Litvanije i konsultant za pregovore o poglavlju 27 Arunas Kundrotas rekao je na skupu da je ključno pitanje finansiranja životne sredine i podsetio da je u izveštaju Evropske komisije o napretku iz proše godine to posebno istaknuto. On je rekao da se Litvanija dobro pripremila za to poglavlje i da ga je za manje od godinu dana, od jula 2000. do juna 2001, otvorila i zatvorila.

Božovićeva je navela i da Srbija očekuje preporuku Evropske komisije za otvaranje poglavlja 27 o zaštiti životne sredine do kraja ove godine i to bez merila za otvaranje. Uobičajna procedura predviđa i da članice EU daju svoje mišljenje da li su potrebna merila za otvaranje poglavlja.

Božovićeva tvrdi i da su urađeni planovi za transpoziciju i primenu propisa za svih 10 oblasti životne sredine i da Srbija planira da odloži primenu nekih direktiva zaključno sa 2041. godinom.

Srbija planira da odloži primenu Direktive o deponijama za 2028. godine, Okvirne direktive o otpadu 2030. i Direktive o tretmanu komunalnih otpadnih voda za 2041. godine.

Božovićeva je istakla da se u Srbiji godišnje proizvede 2,5 miliona tona otpada, od kojih dva miliona završi na nesanitarnim deponijama, dok se pritom reciklira oko 5% otpada dok je cilj u skladu sa direktivama da to bude 50%.

Srbija ima 3.500 nesanitarnih deponija a cilj je da 2028. ima 27 regionalnih centara za upravljanje otpada.

U Srbiji radi 32 od 44 postrojenja za tretman otpada od kojih je pet u skladu sa evropskih standardima, a plan je da 2030. bude 320 takvih postrojenja, kao i da se do 2041. prečišćavaju sve otpadne vode umesto sadašnjih 8%.