U plamenu nestale kuće i štale, vatru prva ugledala sedmogodišnja devojčica

U plamenu koji je juče na oko 15 hektara zahvatio užičko selo Biosku, nestale su kuće, štale, pomoćni objekti, ali na svu sreću, sačuvani su svi životi. Zgarišta danas svedoče da je vatra nemilosrdna, ali i da je u svoj nesreći bilo i sreće jer je vatra uglavnom stizala do pred pragove, neke kuće su i izgorele ali je najveći broj ostao netaknut. Razgovarali smo sa meštanima ovog sela, ni najstariji ne pamte veću nedaću, šteta je velika, selo se crni od zgarišta, ali su ipak zahvalni što nijedna kuća nije zavijena u crno, a mogla je biti.

Bioska je danas utihnula, svak’ se o svom jadu zabavio, zbrajaju se zgarišta, na sve strane još tinja, vatrogasci dogašavaju, a seljani jadikuju i ne veruju šta su juče preživeli. Pokraj svoje štale zatekli smo 92-godišnjeg Miloja Stanojčića, izgorela mu je štala i u njoj 700 bala sena, jedna ovca je nastradala, ali je stado uglavnom spašeno.

„Grobnica moje majke i oca je gorela, sve je bilo u plamenu, štalu punu sena vatra je progutala, ovce su nagore, ali su skoro sve žive, ne mogu ništa da kažem, teško mi je, star sam i svašta sam doživeo, ali ovako nešto nisam svojim očima video, šta me snađe pod stare dane. Bog nas je sačuvao da i mi nismo pogoreli“, kroz suze govori starac Miloje.

Pedesetak metara od njegove kuće, ćitavo dvorište je u zgraištu, izgorela je kuća i svi pomoćni objekti, vlasnici žive u Užicu pa ih nismo zatekli. Na seoskom putu sreli smo i Obrena Lazića, krenuo je da obiđe komšije i sa njima sabere utiske. Kada je vatra u selu buknula, on je juče bio u Užicu.

„Dok sam ja stigao, vatra je stigla i do moje kuće, to je oko 700 metra odavde. Objekti su na sreću sačuvani, ali mi je voćnjak u kome je imalo više od 200 šljiva, sav je izgoreo. Vatrogasci su uspeli da sačuvaju kuću kojoj je plamen prišao na četiri metra, dva metra do jedne štale, a pola metra do druge. Srećom je zaustavljena vatra, da je štala puna sena planula, sve bi izgorelo“.

I nije samo Obrenova kuća za dlaku spašena, slika se ponavlja na svakom koraku. Vatra je stigla do pod prozor, pred vrata, do plastenika ali nije baš prema svemu bila nemilosrdna. Ispred jedne kuće zatekli smo 77-ogodišnju Jelenku. Kaže da je u kući gledala televiziju i da nije ni slutila šta se oko kuće događa.

„U jednom trenutku čujem da me komšija glasno doziva, a ja ne znam šta se događa, u tom momentu nestalo je i struje. Kada sam izašla na terasu, dim se beli ispod kuća, ja shvatam da gorimo, hoću da bežim, ali ne znam gde, na koju stranu. Drugi komšija dovikuje –Jelenka, izgore’ ti štala, ja pogledam, na vrh šljive gori, sve je u meni klonulo. Ljudi su se odnekud skupili, bila je neka kišnica i ugasiše tak plamen, ali vatra nastavlja dalje, evo ispred kuće je sve gorelo. Na sve strane je pucalo, vatra pucketa, pucaju crepovi…još ne mogu sebi da dođem šta nas snađe“, priča Jelenka.

Dalje kroz selo naišli smo na još jedno zgarište, kuću koja je potpuno izgorela i još se dimi, „smederevac“ odoleo plamenu, sve što je još ostalo je dimnjak i samo jedan od četiri zida kuće. Stigli smo i do petočlane pordice Filipović gde živi sedmogodišnja Dunja koja je u stvari glavna junakinja jućerašnje priče. Ona je prva videla vatru, dozvala oca koji je pozvao vatrogasce i DVD „Kadinjača“, koji su prvi i stigli i suočili se sa vatrom.

„Ćerka je prva videla iz sobe i dotrčala da nam kaže, mi smo sedli u dnevnom boravku a otac je spavao u prizemlju. Plamen ide odozdo ka kući, to je trenutak kada ne možemo da se setimo ni broja vatrogasaca, ali smo se pribrali pa smo pozvali i DVD Kadinjača“, kaže Dunjin tata Branko.

„Svaka im čast, ne znam kako tim ljudima sa Kadinjače da im se odužimo. Jedna komšinica je krenula kolima jer je znala da je Dunja u kući, pošla je da je spase, ali nije uspela da se probije kroz vatru. Kuća ispred nas je gorela, i još jedna stara iznad nas je izgorela, ne znamo još ni šta je sve stradalo. Uglavnom su izgorele kuće u kojima niko trenutno ne živi ali su ti ljudi dolazili povremeno“, dodaje mama Jelica.

Ponosna je Dunja na svoju hrabrost, ali i na brata Filipa koji je odvezao psa Bekija i spasio ga sigurne smrti.

„Zamisite vi da ja imam samo sedam godina i da sam prva sve videla i spasila selo. Plašila sam se, velika je bila vatra ali smo uspeli, spasio nas je naš bazen i svi smo dobro i zajedno. I naš Beki je dobro, njegova kućica je izgorela ali deda napravio drugu od mašine, za početak“, pohvala nam se ova hrrabra devojčica.

Njeni roditelji su nam ispričali da je zaista bila srećna okolnost da je bazen bio pun vode i da su brzim zahvatanjem uspeli da spasu štalu od plamena i spreče da ide dalje ka kući.

U Biosku su juče stigli vatrogasci koji su već gasili požar a Tari. Sinoć kasno požar je ugašen ali su tri ekipe još uvek na terenu i rade na dogašavanju. Ne ulaze u zone gde vatra i dalje tinja ali čuvaju obode da se ne bi desilo dalje širenje vatre. Prema prvim procenama u Biosci je juče gorela površina od oko 15 hektara. Vatrogasno spasilačka jedinica Užice, od prvog dana juna svakodnevno je angažovana na gašenju požara u zapadnom delu Srbije.

Korišćene fotografije Slavica Panić preuzete sa www.Nova.rs