Za ekološku svest malo treba, a puno znači

Kada je početkom prethodne sedmice počelo čišćenje Potpećkog jezera kod Priboja, još bliže smo se uverili kako se kao pojedinci ponašamo prema rekama i prirodi uopšte. Kao društvu je postalo očiglednije,  da je na površinu isplivao višegodišnji nemar pojedinaca, a po količini prisutnog smeća da nema kolektivne reakcije nadležnih.

Dugogodišnjeg problema svestan je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine, Aleksandar Dujanović, koji kaže da je kroz projekte prekogranične saradnje problem dugoročno reši u saradnji sa Crnom Gorom i BIH.

On tvrdi da će se problem Lima i Drine, rešavati sa dve susedne države i dodaje da se čekaju odgovori na plan sporazuma koji im je poslat. Plan je da se prave neke barijere, brane, da se taj otpad razbije i sakuplja na više lokacija. On ističe da su nesanitarne deponije, duž vodotokova, veliki problem i da se radi njihovo mapiranje. Nedavno je zatvorea nesanitarna deponija Stanjevina u Prijepolju a ove godine počeće izgradnja transfer stanice u Novoj Varoši. U cilju proširenja tela deponije Duboko država je uložila 96 miliona dinara“, rekao je Dujanović u Priboju.

Od ponedeljka bageri vade otpad iz jezera, a šleperi isti prevoze na regionalnu sanitarnu deponiju Duboko u Užicu.

Iz jezera će u zavisnosti od vremenskih uslova u narednih 20-tak dana biti izvađeno oko 7,5 hiljada kubnih metara plutajućeg otpada. Prve procene organizatora čišćenja JP „Srbijavode“ i „Elektroprivrede Srbije“ su da u jezeru leži još oko 20% potonulih zagađivača.

Šta je još potnulo u jezeru, saznaće se na leto, kada se steknu uslovi ali 80% otpada je na površini, ocenjuje Goran Puzović, direktor  JP „Srbijavode“. On dodaje da je preduzeće na čijem je čelu, nadležno pre svega za bezbednost ljudi. Primarno imamo zadatak da bezbednosno održavamo vodotokove, ali kada su u pitanju ovakve situacije, to je obaveza svih nas. Puzović kaže da ovo što vidimo u jezeru, nije priroda, već da je sve doneo čovek, ističući da je svest ljudi koji ovde borave i žive, naš ključni problem. Zbog toga najavljuje ozbiljnu edukacija svih građana, kako bi pokušali da sve što imamo u svojim kućama i dvorištima, odnesemo na neku legalnu deponiju i tako ne dozvolimo da ovo prelepo jezero izgleda kao ogromna deponija.

On podseća da je problem plutajućeg otpada otpočeo još 1967.godine kada je i nastalo Potpećko jezero ali da je sve veća upotreba plastike problem dovela u neprihvatljive okvire.

Najavljene mere su kratkoročne, a dugoročne ćemo pokušati da uspostavimo zajednički sa ministarstvom i komšijama, rekao je Puzović.

Pored JP „Srbijavode“ i „Elektroprivrede Srbije“, akciji čišćenja će se priključiti i lokalna samouprava sa svojom mehanizacijom kako bi pomagli da se otpad ukloni iz “džepova” koji se formiraju na vodenoj površini, prilikom izguravanja smeća čamcima.

Nadležni u hidroelektrani „Potpeć“ kažu da smeće koje se nalazi u jezeru, nema značajnijeg uticaja na rad hidroelektrane. Povremeno dolazi do zaglavljivanja čvrstih predmeta u rešetke pa u takvim situacijama angažujemo ronioce.

Regionalna sanitarna deponija Duboko je u saradnji sa lokalnom samoupravom, a na zahtev Ministarstva za zaštitu životne sredine, prihvatila plutajući otpad iz Potpećkog jezera. Prema rečima Momira Milovanovića, direktora deponije Duboko krupniji otpad, drva, balvani, izdvaja se na samoj brani i ne dolazi na deponiju, već se deponuje u Prijepolju i dalje se upotrebljavati kao sečka za ogrev. U otpadu koji stiže u Užice najviše ima peta, što nam odgovara jer ga selektujemo, baliramo i prodaćemo ga tako da ćemo imati i finansijsku dobit. Zaradićemo i od drvenastog otpada koji ostaje na deponiji, a koji ćemo dalje tretirati, kaže Milovanović.

On dodaje da ova godine od samog starta finansijski obećava, pa će se zahvaljujući tome još neke stvari nabavimo. Najvažnije je da napomenemo da sav otpad koji će doći iz Potpećkog jezera neće završiti na telu deponije.

Podsećamo da je krajem prošle godine Ministarstvo za zaštitu životne sredine  obezbedilo 96 miliona dinara za proširenje i sanaciju tela deponije. Po rečima Dragoljuba Stojadinovića, zamenika gradonačelnika Užica radovi će početi kada vremenske prilike to dozvole.

Inače, koliko je problem Potpećkog jezera ozbiljan ne samo za Zlatiborski okrug već za čitavu Srbiju, ali i Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, najbolje potkrepljuje podatak da kada poplavni talas iz Crne Gore sa sobom ponese kubike smeća, ono dalje nizvodno ide Drinom, a zatim se ulije u Savu i tako stigne u Beograd. A upravo tu u najvišim državnim telima u kojima se kroje i donose zakone, neko bi trebalo da insistira na sistemskoj kontroli „divljih“ deponija koje su u Srbiji osim u vodama prisutne „gde god se za to nađe zgodno mesto“. Na republičkom ali i na lokalnom nivou ekološka svest građana Srbije značajno bi mogla da se podigne primeljivošću i oštrijom kaznenom politikom. Upravo to je mehanizam koji su primenile razvijene zemlje Evrope čiji građani sada uživaju u lepotama reka i jezera, a turisti među kojima i Srbi rado ih posećuju u svojim pohodima a Italiju, Austriju, Nemačku….

A sledeći put kada ponesete staklenu ili plastičnu flašu, limenku ili konzervu, kesu ili džak, šerpu i poklopac, šporet ili dušek iako vas na licu mesta najverovatnije niko neće kazniti pomislite da ste kaznu već platili.  Budite sigurni da jeste a da novčanik niste ni dohvatili. Jer ekološki bezobrazluk svakog pojedinca košta i nas koji otpad bilo koje vrste svesno nosimo do najbližeg kontejnera.

Sama namera da se otpad odloži gde je i propisano je dovoljan korak ka ekološkoj kulturi.  Pomislite da bi pojedinačno i zajednički ekološku kulturu mogli da unovčimo, tako što bismo  dovodili inostrane turiste da uživaju u lepotama našim reka i jezera i ukusima hrane čiji kvalitet bi na pojedinim područjima trenutno mogao da se dovede u pitanje. Pre svega zbog zemljišta koje je zasićeno različitim hemikalijama, nepostojanja kolektora za prečišćavanje otpadnih voda i brojnim drugim problemima. Proizvodnja i konzumiranje hrane otvaraju i pitanje zdravlja ljudi, naročito kada brojna istraživanja ukazuju da  problem bolesti povezanih sa ishranom raste alarmantnom stopom, poput šećerne bolesti, gojaznosti, kardiovaskularnih bolesti.

U jednom se svi moramo složiti, a to je da je ekologija i zaštita životne sredine utiču na svaki segment našeg života. Zato je krajnje vreme da shvatimo da za ekološku svest malo treba, a puno znači.