U poređenju sa prethodnim periodom procenat depresivnih osoba se udvostručio. Najskoriji pregled mentalnog zdravlja nacije, dat kroz Nacionalno istraživanje zdravlja stanovništva iz 2019. godine, pokazuje da je u Srbiji 2,1 odsto stanovništva pokazivalo simptome depresivnosti, s tim da su u ovom pregledu bili obuhvaćeni i stariji od 65.
Istraživači uključeni u projekat Cov2Soul ranije su naveli da je, na osnovu njihovog znanja, ovo prva studija koja na reprezentativnom uzorku procenjuje učestalost mentalnih poremećaja. Iz tog razloga njeni rezultati nemaju sa čim da budu upoređeni. Izuzetak predstavlja studija rađena pre 15 godina, kada je ispitana učestalost psihičkih poremećaja na posleratnom Balkanu, sa kojom su moguća određena poređenja.
Tada je primećeno da je među građanima pet država – Srbije, Kosova, BiH, Hrvatske, Makedonije – najviše posmatranih psihičkih poremećaja bilo među građanima Kosova i Srbije. U Srbiji je tada svaki treći ispitanik imao neki od poremećaja raspoloženja, dok se 40 odsto Srba suočavalo sa anksioznim poremećajima.
Ovogodišnji Međunarodni dan mentalnog zdravlja građani Srbije dočekali su depresivniji nego što su bili pre pandemije, ali i dalje možda manje depresivni nego građani pojedinih zapadnoeveropskih zemalja.
Prvi rezultati nacionalne studije o stanju duševnog zdravlja i učestalosti psihijatrijskih poremećaja stanovništva Srbije, u okviru projekta Cov2soul, pokazuju da 5,7 odsto građana starosti od 18 do 65 godina prolazi kroz blagu do tešku depresiju.
Ako se preliminarni podaci iz sadašnje studije uporede sa sličnim istraživanjima iz Evrope vidi se da je u oba slučaja, učestalost depresije udvostručena.
Ipak, kako navode istraživači, i pre pandemije ali i sada, u Srbiji je manje depresivnih u poređenju sa EU. Istraživanja iz pojedinih zemalja Unije, poput Češke, pokazuju da je procenat onih koji imaju bar jedan mentalni poremećaj povećan sa 20 odsto (2017) na 29,6 tokom 2020. i pandemije.
Takođe skočila je i učestalost depresivnih poremećaja, kao i onih koji imaju suicidalne misli i to tri puta (sa oko četiri na oko 12 odsto), dok se prisutnost anksioznih poremećaja skoro duplirala sa skoro osam na skoro 13 odsto.
Da li to onda znači da su građani Srbije otporniji na izazovna vremena? Ovo je pitanje na koje istraživači tek treba da daju odgovor. Cilj studije bio je da da realan presek trenutnog stanja, a konačni rezultati biće dostupni tokom sledeće godine.
Biti depresivan još uvek ne znači da te osobe imaju dijagnozu psihijatrijskog poremećaja, ali to jeste znak da postoji bol u duši i da treba potražiti podršku, ističu autori istraživanja, koji su preliminarne rezultate objavili na sajtu projekta cov2soul.
Ipak, upravo je traženje podrške omeđeno različitim preprekama – odsustvo informacija kome se obratiti za pomoć, često razmišljanje da pomoć stručnjaka nije potrebna i da čovek može sam da se izbori, kao i stigma koja i dalje prati probleme sa mentalnim zdravljem.
