Kako probuditi radne navike tinejdžera?

Podsticanje tinejdžera da razviju radne navike posle raspusta može biti izazovno, ali uz pravi pristup i strategije, može se značajno povećati šansa da uspešno povrate svoju produktivnost.

Pre nego što počnemo s konkretnim strategijama, važno je razumeti psihološke karakteristike tinejdžerskog doba. Ovo je period intenzivnih emocionalnih, mentalnih i fizičkih promena. Mozak tinejdžera se još uvek razvija, posebno deo odgovoran za donošenje odluka i planiranje – prefrontalni korteks. Zbog toga tinejdžeri mogu biti skloni impulzivnom ponašanju i odlaganju obaveza, posebno nakon dužih perioda odmora. Raspust često donosi osećaj slobode i rasterećenja od akademskih i drugih obaveza. Kada se završi, prelazak iz opuštenog režima nazad u organizovan i strukturisan može delovati kao šok za njihov sistem. Razumevanje ovog procesa može vam pomoći da osmislite efikasne načine za prelaz ka ponovnom uspostavljanju radnih navika.

Jedan od najvažnijih koraka u podsticanju tinejdžera da povrate radne navike je postavljanje realnih, dostižnih ciljeva. Tinejdžeri često gube motivaciju kada se suoče s prevelikim izazovima, što dovodi do frustracije i odustajanja. Ključno je da se ciljevi postavljaju postepeno, počevši od malih zadataka koji ih polako uvode u svakodnevne obaveze.

Umesto naglog povratka u školski ritam, preporučuje se postepeno vraćanje u rutinu. Tinejdžerima je često potrebna pomoć u prelasku iz lenjosti i odmora u aktivnu i produktivnu fazu.

• Povratak regularnom rasporedu spavanja

Spavanje je presudan faktor za održavanje koncentracije i motivacije. Tokom raspusta, tinejdžeri često menjaju svoj raspored spavanja, ostaju budni do kasno i kasno ustaju. Preporučuje se da se najmanje nedelju dana pre početka škole postepeno vraćaju na normalan raspored spavanja. To znači postepeno ranije odlaziti u krevet i ranije ustajati.

• Postavljanje rasporeda aktivnosti

Umesto da im kažete da odmah počnu sa učenjem po nekoliko sati dnevno, možete im pomoći da naprave raspored koji uključuje lagane obaveze, poput čitanja ili rešavanja manjih zadataka, koji će ih lagano vratiti u radni ritam.

Pauze su važne: Iako je važno postaviti očekivanja, podjednako je važno omogućiti im pauze. Pauze od 5-10 minuta nakon svakih 25-30 minuta učenja mogu pomoći u očuvanju fokusa i sprečavanju zamora.

Tinejdžeri često reaguju na spoljašnje motivacije, bilo da je to pohvala, nagrada ili priznanje. Postavljanje sistema nagrađivanja može biti vrlo efikasan način za podsticanje rada.

Uvođenje alata za organizaciju može značajno pomoći tinejdžerima da bolje upravljaju svojim obavezama i vremenom. U ovom uzrastu, veštine upravljanja vremenom su često nedovoljno razvijene, pa je pomoć u ovom aspektu ključna.

• Korisni alati i tehnike

Kalendar i planer – Pomoć u organizovanju dnevnih, nedeljnih i mesečnih obaveza kroz korišćenje kalendara ili planera može biti korisna. Postoje i digitalne aplikacije kao što su Google Calendar ili Trello koje mogu olakšati praćenje zadataka.

To-do liste – omogućavaju pregled zadataka koji treba da se obave, i osećaj postignuća kada se zadaci precrtaju s liste.

Podela zadataka na manje korake – Veći zadaci često mogu delovati zastrašujuće. Pomoć tinejdžeru da veće zadatke podeli na manje, dostižne korake, može olakšati proces.

Postavljanje prioriteta – Naučiti tinejdžere kako da postave prioritete među zadacima može pomoći da se usmere na najvažnije obaveze, umesto da troše energiju na manje važne aktivnosti.

Jedan od najvećih izazova s kojim se suočavaju tinejdžeri jeste preterana distrakcija, naročito u vezi s tehnologijom i društvenim mrežama. Preporučuje se ograničavanje vremena provedenog na telefonu ili računarima u svrhe koje nisu povezane s učenjem.

Kako upravljati distrakcijama?

Pravilo 1:1 – Za svaki sat učenja, tinejdžer može dobiti 10-15 minuta slobodnog vremena na društvenim mrežama ili za igru.

Fokus na jedan zadatak – Umesto pokušaja multitaskinga, tinejdžeri bi trebalo da rade na jednom zadatku u određenom vremenskom periodu. Korišćenje metoda poput „Pomodoro“ tehnike (25 minuta rada, 5 minuta pauze) može pomoći.

Ograničavanje tehnoloških distrakcija – Postavljanje određenih vremenskih ograničenja za korišćenje telefona ili računara tokom učenja može pomoći da se fokusira na zadatak.

Roditelji imaju ključnu ulogu u podsticanju tinejdžera da uspostave i održe radne navike. Važno je da budu podrška, ali i da postave jasna očekivanja.

Načini na koje roditelji mogu pomoći

Biti uzor – Tinejdžeri često imitiraju ponašanje svojih roditelja. Ako vide da njihovi roditelji vredno rade i organizuju svoje vreme, veća je verovatnoća da će i sami usvojiti te navike.

Podrška i razgovor – Otvorena komunikacija o izazovima s kojima se suočavaju tinejdžeri je ključna. Redovno pratite napredak vašeg deteta u školi i izvršavanju obaveza. Ako primetite poteškoće, razgovarajte s njim i saznajte kako mu možete pomoći. Uz strpljenje, doslednost i mnogo ljubavi, pomoći ćete svom detetu da razvije radne navike koje će mu koristiti celog života.

Ukoliko želite da se na ovu temu dodatno konsultujete sa autorkom ovog teksta, Tanjom Todorović, psihoterapeutom u superviziji, konsultacije možete zakazati na DokTok platformi.

Preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas!

Korišćena fotografija preuzeta sa www.doktok.rs