Psihofizičko zdravlje kao balans

U vremenu u kojem se tempo života ubrzava, a pritisci spolja i iznutra rastu, postaje sve jasnije da ne možemo govoriti o zdravlju ako ne posmatramo čoveka kao celinu. Telo i psiha nisu odvojene jedinice – one se neprestano prepliću, utiču jedna na drugu i stvaraju ono što nazivamo psihofizičkim zdravljem. Zato danas više nego ikada govorimo o prevenciji kao o najtemeljnijem obliku brige o sebi – ne samo kada se problem već pojavi, nego mnogo pre toga.

Prevencija – prva linija odbrane

Prevencija zdravlja podrazumeva svakodnevne male izbore koji, dugoročno, grade otpornost organizma – i fizičku i psihološku. To su navike koje često uzimamo zdravo za gotovo: redovan san, zdrava ishrana, kretanje, ali i emocionalna podrška, bliski odnosi sa drugima i mogućnost da izražavamo svoja osećanja bez krivice, straha ili stida.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 300 miliona ljudi širom sveta pati od depresije, a procenjuje se da će do 2030. godine mentalni poremećaji biti glavni uzrok radne nesposobnosti. Istovremeno, stres je proglašen “tihim smrtonosnim faktorom” koji doprinosi razvoju srčanih bolesti, dijabetesa i raznih autoimunih stanja. S druge strane, studije pokazuju da fizička aktivnost u trajanju od 30 minuta dnevno, boravak u prirodi, ili 10 minuta svesnog disanja dnevno mogu značajno smanjiti rizik od depresije i anksioznosti.

Psihosomatika – telo kao nosilac značenja

Psihosomatika nas uči da je telo vrlo često prvo “na udaru” kada emocije ne dobiju svoj prostor. Glavobolje, problemi sa varenjem, bolovi u vratu i ramenima, osećaj knedle u grlu – sve su to mogući izrazi psihološke tenzije koja nije osvešćena niti procesuirana na adekvatan način. Iz tog razloga, na psihoterapiji simptome ne posmatramo samo kao nešto što treba “ukloniti”, već kao važne nosioce ličnog značenja – oni imaju svoju priču, simboliku i poruku. Terapijski cilj jeste i olakšavanje simptoma, ali i otkrivanje toga šta simptom znači toj konkretnoj osobi. Neka od pitanja koja tada možemo postaviti su: Kada bi taj bol/pritisak mogao da govori, šta bi ti rekao? Šta je to što pokušavaš da izbegneš, a sada izbija na površinu kroz tvoje telo?

Simptomi, dakle, nisu univerzalni. Ono što za jednu osobu predstavlja bol ili nelagodu, za drugu može biti neka poruka, zaštita od nečega ili čak poziv na promenu.

U praksi se vrlo često pojavljuje psihosomatika. Na primer, klijent može dolaziti na psihoterapiju zbog anksioznosti, a onda kroz zajednički rad možemo doći do toga da postoje i učestali stomačni problemi, koje lekari ne mogu da objasne i izleče. U terapiji se onda priča i o tome, jer nam ti simptomi predstavljaju dodatne informacije o klijentu, koje mogu biti vrlo važne i koje nam mogu vremenom pomoći da ga bolje razumemo i da otkrijemo obrasce koji se kriju iza tih simptoma. To je u našoj kulturi vrlo često nemogućnost da se izrazi ljutnja, vrlo snažan osećaj krivice zbog nekog životnog iskustva ili neki nametnuti osećaj da osoba mora uvek da bude jaka, sposobna ili produktivna. Telo uvek izražava ono što reči ne mogu. Kroz psihoterapijski proces, klijenti uče da osveste i verbalizuju svoje emocije, koje postepeno dovode do smanjenja i izostanka pojedinih telesnih simptoma.

Kako da počnem da brinem o sebi?

Briga o sebi ne mora biti dramatična ni skupa, dovoljno je da svakog dana napravimo makar jedan izbor u korist svog zdravlja.

1. Osluškujte svoje telo. Kada vas nešto boli, zapitajte se – da li je ovo od nekog stresa? Kako mogu sebi da olakšam?

2. Vodite dnevnik misli i emocija. Pisanjem možemo otkriti važne obrasce koje nismo ranije primećivali, a koji se ponavljaju.

3. Ne izbegavajte osećanja. Sve emocije su legitimne – i tuga, i bes, i strah. One nisu slabost, već važne informacije o nama samima.

4. Tražite podršku. Razgovarajte sa bliskim osobama ili sa stručnjakom ako se osećate zbunjeno ili preplavljeno. Ne morate sve sami.

5. Krećite se. I telo i psiha se obnavljaju kroz pokret.

Zdravlje nije samo odsustvo simptoma, već still života koji nam omogućava duboki osećaj unutrašnje ravnoteže, povezanosti sa sobom i svojim telom. Telo pamti sve ono što nismo uspeli da obradimo – svaku potisnutu emociju, svaki nerealizovan konflikt, svaki trenutak u kojem smo ćutali umesto da progovorimo. U tom smislu, prevencija je najdublji čin poštovanja prema sebi – kada brinemo o sebi iznutra, naše telo to oseća, i onda ne mora da viče da bi bilo primećeno.

Ukoliko želite da se na ovu temu dodatno konsultujete sa autorkom ovog teksta, Anom Kojić, psihologom i psihoterapeutom pod supervizijom, konsultaciju možete zakazati na DokTok platformi.

Preuzmite DokTok aplikaciju sa#Google Play ili#App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas!

Korišćena fotografija—www.doktok.rs