Tartif – 4,44

Pete festivalske večeri 24. PF „Bez prevoda“ izvedena je predstava „Tartif“, po motivima originalne Molijerove drame, autorski projekat Igora Vuka Torbice. Savremeno čitanje poznatog tekstualnog predloška o obmanama, zavođenju, podvođenju, u kome prepoznajemo današnje vreme izveli su glumci Narodnog pozorišta Sombor i Srpskog narodnog pozorišta Novi Sad. Publiku dočekuje na sceni Hana Selimović u ulozi Dorine i kao hostesa je uvodi u priču, pokazuje odnose u porodici, smešta zakasnele gledaoce koji su osvetljeni sve do polovine komada. Da nema nameru da im olakšava introspekciju, Dorina publiku pita da li joj smeta svetlo i odgovara – da će se navići.

-Kad bismo se svi osećali kao Dorina, mislim da bi živeli u mnogo boljem društvu. Mislim da se osećamo kao svi ostali likovi, a Dorina je uzbunjivač. Znamo kako uzbunjivači danas u Srbiji prolaze. Ne mislim da je pitanje niti hrabrosti, niti slabosti.Mislim da je to pitanje očajanja. Ja je ne smatram naročito hrabrom osobom. Smatram je osobom koja samo nema drugi izbor, kaže glumica Hana Selimović.

Reditelj Igor Vuk Torbica je komad režirao upravo tako da Dorina ima najvažniju ulogu, onoga ko se buni protiv nevaljalstava koje vidi.

– Volim da otkrivam zašto su neki tekstovi uzbudljivi, tako da skinem prašinu sa njih koja je pala s vremenom, odnosno, da uklonim ono gde danas oni ne komuniciraju sa nama, da zamenim nekim supstitucijama koje vidim kao pojave u društvu, kaže Igor Vuk Torbica.

Torbica je Orgonu, čoveku koji slepo veruje Tartifu, dao atribute nekoga ko je zaljubljen u lik sa ekrana, opčinjen, opsednut, koji ne postavlja pitanja čak i kada je očigledno ta taj sa ekrana jedno govori, a drugo radi.

– Orgon je prosto kao svi oni ljudi koje stalno gledamo, kao u onoj stravičnoj slici tipa onih ljudi što su se skupili ispred suda u Lučanima da brane direktora, pljuju i viču ua porodici nastradalog čoveka, radnika. Verujem da mnogi od njih moraju, mada ih to ni u kom slučaju ne opravdava, ali takođe verujem da su mnogi od njih Orgoni u svojoj porodici, da u svoj slepoj veri i ljubavi prema jednoj “kobajagi ideologiji”, “kobajagi vođi” oni su u stanju da žrtvuju sve, kaže Ninoslav Đorđević.

Naslovnu ulogu igra Saša Torlaković.

– Ima Tartifa na svakom koraku. Živimo u takvom vremenu i nije čudo da se ti ljudi pojavljuju, rade, za nekog, za nešto. Ono što je meni simptomatično je kako je moguće da mi prihvatamo laži kao istinu, kaže Saša Torlaković.

Publika je komad ocenila sa 4,44, a šeste festivalske večeri na programu je komad “Kavkaski krug kredom” Bertolda Brehta, u režiji Paola Mađelija koji je pripremljen u koprodukciji Narodnog pozorišta Sarajevo i Scene MESS.